Upitna Vladina projekcija zaduzenja od 2,6 milijardi

0

Vladin Plan sanacije budžetskog deficita i javnog duga, koji je sastavni dio Predloga budžeta za narednu godinu, je nepotpun dokument sa šturim i proizvoljnim projekcijama, koji otvara pitanje da li je zaduženje od 2,6 milijardi eura u narednih pet godina realno predviđeno, ili će biti značajno veće.

Ako se ima u vidu da se Vlada poslednjih godina većinom zadužuje radi pokrivanja likvidnosti i finansiranja budžeta, te da se u sedmogodišnjem periodu od 2009-2015. godine zadužila milijardu eura više nego što je prvobitno procjenjivala, jasno je da bi budući plan zaduženja od 2,6 milijardi lako mogao biti premašen.

Pri tome je nevjerovatno da je sanacioni plan pripremljen na samo 20 stranica i bez dovoljno relevantnih obrazloženja, pa se stiče utisak da Vlada novog premijera Duška Markovića nije imala stvarnu namjeru da se ozbiljnije pozabavi ovim značajnim pitanjem, već je samo formalno zadovoljila obavezu iz Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, koji propisuje donošenje sanacionog plana kada državni dug pređe 60 odsto BDP.

Kako bi vratila ogromne dugove domaćim i međunarodnim bankama, otplatila ranije preuzete obaveze, poput restitucije, stare devizne štednje i slično, te obezbijedila likvidnost hronično prazne državne kase, Vlada planira da se u narednih pet godina prosječno zadužuje pola milijarde eura godišnje, smatrajući da će joj to biti dovoljno da pokrije sve „rupe“ u javnim finansijama.

Međutim, podaci Ministarstva finansija iz prethodnog sedmogodišnjeg perioda, odnosno od 2009. godine do kraja 2015, pokazuju da su Vladine prognoze o potrebnom nivou zaduženja bile potpuno pogrešne, jer se u tom periodu zadužila 2,7 milijardi, a u procjeni je „omašila“ za nestvarnih milijardu eura.

Tako je Vlada u 2009. godini planirala da se zaduži 177,8 miliona, a stvarno se zadužila 256,7 miliona, godinu kasnije je smatrala da joj je dovoljno 91,7 miliona, a pozajmila je čak 225,4 miliona, dok je u 2011. godini projektovala zaduženje od 150 miliona, a ostvarila ga u iznosu od 234,6 miliona.

Budžetom za 2012. Vlada je predvidjela zaduženje od 308 miliona, a do kraja iste godine sumu uvećala na 321,5 miliona, u 2013. je plan bio 205,9 miliona, a stvarno zaduženje 333,8 miliona, da bi 2014. predvidjela pozajmice od 227,9 miliona, a one su dostigle čak 535,7 miliona.

Konačno, u 2015. plan zaduženja je određen na 634 miliona, a Vlada ga je u toj godini premašila za 200 miliona, odnosno uzela je pozajmica od 832,8 miliona. Konačni podaci za ovu godinu, u kojoj je projektovano zaduženje od 544 miliona, biće poznati tek u narednoj godini.

Za neke od fiskalnih mjera, kojima planira rast priliva u narednom periodu, poput uvećanja primitaka od 10 miliona godišnje po osnovu skrivenih oporezivih prihoda, ili veće godišnje naplate za 15 miliona po osnovu zarada iz takozvane sive zone, sanacioni plan ne sadrži dovoljno argumentovane podatke koji bi pokazali da će prihodi zaista i biti ostvareni.

Pored toga, Vladi je u sanacionom planu za procjenu rasta crnogorske ekonomije kao jedan od parametara poslužila procjena investicionih ulaganja u trogodišnjem periodu (2017-2019. godina) od čak 2,7 milijardi eura, ali nije navela koje su to sve investicije koje bi bile realizovane u tom obimu.

Pojedinačno najveća investicija u zemlji trenutno je dionica autoputa, za čiju izgradnju bi u naredne tri godine moglo da bude potrošeno oko 700 miliona eura. U sektoru energetike realizuje se projekat podmorskog kabla i gradi niz manjih energetskih objekata, ali oni ne mogu premašiti sumu od nekoliko stotina miliona eura, dok je projekat izgradnje nove termoelektrane u Pljevljima pod znakom pitanja.

Na primorju se realizuje više turističkih projekata, ali svi projekti iz različitih oblasti teško da mogu generisati ukupnu vrijednost od 2,7 milijardi u trogodišnjem roku, pa ostaje nejasno da li Vlada prikaz ogromnih ulaganja koristi za „filovanje“ podataka o ekonomskom rastu, ili su u međuvremenu ugovoreni neki investicioni projekti o kojima javnost još ništa ne zna.

Na kraju, iako formalno proklamuje da je jedan od njenih ciljeva zaštita socijalno najugroženijih slojeva društva, iz predloženih mjera se to ne bi moglo zaključiti, posebno imajući u vidu da se planira smanjenje naknada za majke, odlaganje primjene isplate dječjeg dodatka za pojedine kategorije, te uvođenje akciza koje će povećati cijenu goriva za sve potrošače.

Kada se sve prethodno ima u vidu, očigledno je da Vlada nastavlja ne samo sa stihijskom i nedovoljno promišljenom budžetskom politikom, već teret krize uporno prebacuje na najugroženije građane, umjesto da uzme od onih koji imaju najviše.

Istraživački centar MANS-a

Ostavi komentar