Cilj ove publikacije je da ukaže na rezultate sprovođenja antikorupcijskih reformi i ulogu Skupštine Crne Gore u tom procesu, kao i da predstavi najbolje prakse antikorupcijskih tijela u regionu.
Vlada Crne Gore je u avgustu 2006. godine usvojila Akcioni plan za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala koji definiše aktivnosti, nosioce i rokove za realizaciju reformi, a sredinom februara 2007. je imenovala Nacionalnu komisiju za praćenje sprovođenja tog dokumenta. Krajem 2009. godine rok za sprovođenje Akcionog plana je istekao, a Nacionalna Komisija je završila svoj mandat.
Prvo poglavlje ove publikacije dokumentuje da je Nacionalna komisija strukturirana tako da njeni članovi ocjenjuju rezultate sopstvenih aktivnosti, pa je to jedan od razloga što njeni izvještaji ne odgovaraju realnom stanju. U ovom poglavlju su dati podaci o aktivnostima Komisije u toku tri godine njenog rada na osnovu kojih je očigledno da je MANS-ov predstavnik bio najaktivniji član tog tijela. Studije slučaja date u ovom poglavlju pokazuju da članovi Komisije ne mogu pristupati dokumentima koja su im neohodna da kvalitetno prate sprovođenje reformi, iako im to pravo i obaveza proizilaze iz dokumenata koji regulišu rad Komisije.
Drugo poglavlje pokazuje da su državne institucije u potpunosti sprovele samo polovinu reformi planiranih Akcionim planom. Podaci pokazuju da je realizovana većina aktivnosti kojima se uspostavlja zakonska i institucionalna infrastruktura, i izgrađuju administrativni kapaciteti, ali te reforme nisu dale konkretne rezultate u praksi.
U trećem poglavlju su date tri studije slučaja koje pokazuju da nema rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na najvišim nivoima. Prva studija govori o aktivnostima organa krivičnog gonjenja i presuđenja u borbi protiv međunarodnog šverca kokaina koje su dovele do presude za hiljadu puta manju količinu narkotika od zaplijenjene. Druga studija pokazuje da bivši Predsjednik Vrhovnog suda nije bio predmet istrage zbog pronevjere skoro četvrtine miliona eura u toj instituciji, iako je upravo on glavni finansijski nalogodavac ove institucije. Poslednja studija dokumentuje izgovore koje crnogorsko tužilaštvo koristi kako se ne bi bavilo istragama organizovanog kriminala u privatizaciji.
Četvrti dio publikacije pokazuje da Skupština Crne Gore nije spremna da sprovede Rezoluciju o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala koju je jednoglasno usvojila, niti da koristi kontrolne mehanizme koji joj stoje na raspolaganju kako bi vršila nadzor nad radom izvršne vlasti, posebno u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Poslednji dio publikacije daje pregled iskustava zemalja regiona i pokazuje da Hrvatska, Srbija, Makedonija i Slovenija imaju znatno bolji institucionalni okvir za praćenje sprovođenja reformi u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala nego Crna Gora. Komparativna analiza pokazuje da samo crnogorska Skupština nije imenovala posebno tijelo za praćenje antikorupcijskih reformi, i samo naša Nacionalna komisija nema mandat da postupa po konkretnim prijavama koje ukazuju na propuste u radu državnih organa.
Korupcija ili EU integracije 3 – download
