Da li se međunarodne finansijske institucije ponašaju kao da pristupni kriterijumi za EU i ekstremni gubici energije ne postoje u Jugoistočnoj Evropi?
Crna Gora ima ambiciozne, ali kontroverzne planove da pretvori zemlju iz neto uvoznika energije u energetskog izvoznika. Međutim, tokom predmetnog perioda, malo planiranih projekata je sazrelo i angažman MFI u crnogorskom energetskom sektoru je bio skroman. EBRD je obezbijedila sredstva od 40.25 miliona eura tokom ovog perioda za tri projekta – projekat novih brojila sa EPCG, postrojenje za biomasu u Pljevljima i učešće u kapitalu fonda “Green for Growth”, za koji je EIB takođe izdvojila 3 miliona eura za Crnu Goru. Jedini drugi EIB projekat je bila mala komponenta projekta rekonstrukcije elektroenergetskog sektora koji je inicijalno bio odobren za Srbiju i Crnu Goru u 2002. godini. Grupacija Svjetske banke finansirala je dva projekta sa ukupno 25,4 miliona eura – projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama i projekat koji se primarno fokusira na unaprijeđivanje prenosa. Vrijedno je spomenuti da je njemačka državna banka KfW bila aktivnija u Crnoj Gori u tom periodu nego bilo koja od multilateralnih banaka, sa kreditima u ukupnom iznosu od 51,4 miliona za rehabilitaciju hidroelektrana, rekonstrukciju termoelektrane, energetsku efikasnost i modernizaciju distribucije.[1]
Iako krediti za sektor energetike možda nijesu bili naročito veliki, MFI su učestvovale u projektima tehničke pomoći, a samo EBRD je obavila sedam u sektoru energetike od 2009.godine. Takvi projekti se odnose na različite aspekte razvoja obnovljivih izvora energije kao što su zakonodavstvo, podsticajne tarife i ugovori o kupovini električne energije. IFC je takođe bio uključen u projekat tehničke pomoći za pripremu izgradnje hidroelektrane na rijeci Morači, koji je bio predmet snažnog protivljenja, a trenutno se čini da je na čekanju. Projekat Morača je dio infrastrukture planirane za izvoz struje u Italiju preko podvodnog kabla. Kredit od 65 miliona eura za još jednu kontroverznu komponentu izvozne infrastrukture – dalekovod Lastva-Pljevlja – je odobren od strane EBRD-a u aprilu 2013.godine.
