Ugovor o dugoročnom zakupu ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, sadrži niz problematičnih odredbi koje na štetu javnog interesa direktno favorizuju budućeg zakupca – švajcarski konzorcijum „Oraskom Development Holding“ – i uvod su u novu predaju državne imovine stranom investitoru, pokazuje pravna analiza tog dokumenta koju je uradio Istraživački centar MANS-a.
Odbor za ekonomiju, finansije i budžet raspravljaće u srijedu o Ugovoru o dugoročnom zakupu ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula. Lokacija od nepunih 32 hiljade kvadrata izdaje se na 49 godina, uz godišnju fiksnu cijenu zakupa od 1,5 eura po kvadratu. Planirano je da budući zakupac plaća i 0,90 centi po kvadratu za akvatorijum, ali još nije poznato o kolikoj površini se radi.
Švajcarski „Oraskom“, iza kojeg stoji egipatski milioner Samih Saviris, obavezao se na investiciju od 15 miliona eura. Međutim, umjesto da budući zakupac već ima gotov novac za realizaciju projekta, Vlada mu omogućava da finansira projekat tako što može založiti prava iz ugovora o zakupu, a takođe ugovor može ustupiti trećem licu ili izdati u zakup dio budućeg resorta.
Garancija za dobro izvršenje posla planirana je u iznosu od 1,5 miliona eura, ali će biti na snazi tokom izvođenja radova i godinu nakon izgradnje turističkog kompleksa, što znači da Vlada nije obezbijedila nikakvu garanciju iz koje bi se naplatila ukoliko „Oraskom“ ili treći subjekat u svim narednim godinama trajanja zakupa ne bi redovno plaćao koncesionu naknadu.
Nadalje, Vlada je potpuno neprihvatljivo pristala da se kao investicije računaju, recimo, naknade za konsultante, dok za praćenje realizacije investicionih obaveza nije utvrđen kontrolor, već će se ispunjenost ugovorenih obaveza tumačiti kroz godišnje izvještaje revizora.
Pored toga, ugovorom je propisano da je „Orascom“ obavezan da sagradi takozvanu dodatnu infrastrukturu koja obuhvata podmorski električni vod od Rta Azra do Lokacije, ali je sporno što Vlada garantuje da će mu potpuno besplatno obezbijediti priključnu infrastrukturu do mjesta odakle treba da gradi podmorski kabal ili priključak za vodu. Stepen izgrađenosti priključne infrastrukture na Rtu Arza, koji bi shodno ugovoru bio trošak Vlade, nije poznat.
Kada je u pitanju pristup Lokaciji, jasna je tendencija da će ostrvo Lastavica biti zatvoreno za građane. Ova opasnost proizilazi iz odredbe koja definiše da je pristup morskom dobru slobodan osim dijelova gdje je „pristup uređen zakonima o imigraciji, spoljnotrgovinskom prometu, slobodnim zonama, saobraćaju ili carinama, u koje je pristup zabranjen radi zaštite privatnih objekata ili plovnih objekata, ili na osnovu kojih je ugovorom o zakupu i studijom lokacije predviđeno da postanu dio privatnog projekta“.
Konačno, ugovor o zakupu definiše da je izgradnja turističkog kompleksa na Lastavici „projekat od javnog značaja i bitan za razvoj turističkog sektora najvišeg ranga“. Pozadinu ovako sročene odredbe treba direktno tražiti u nedavno usvojenim izmjenama Zakona o PDV-u, kojim je uvoz opreme i materijala za izgradnju luksuznih ugostiteljskih objekata sa pet i više zvjezdica, u potpunosti oslobođen plaćanja ovog poreza.
Vlada je tendersku proceduru za izdavanje ostrva Lastavica u dugoročni zakup pokrenula početkom 2013. godine. Javnim pozivom bilo je definisano da se lokacija izdaje u zakup na period od 31 do 90 godina, uz minimalnu cijenu zakupa od jednog eura po kvadratu. Potpuno je nejasno na bazi kojih kriterijuma je Vlada minimalnu cijenu zakupa odredila na iznos od jednog eura, koji objektivno treba da bude znatno veći, naročito kada se radi o lokacijama na crnogorskom primorju.
Prema ponuđenoj ponudi „Oraskoma“ Vlada će od fiksne zakupnine godišnje prihodovati nepunih 48 hiljada eura, što je svakako simbolična suma kada se ima u vidu ekskluzivitet ostrva Lastavica. Nakon izgradnje turističkog kompleksa, zakupac bi trebalo da plaća i varijabilnu zakupninu u iznosu od 2 odsto od ostvarenih poslovnih prihoda na godišnjem nivou.
Sve prethodno navedeno jasno ukazuje da se radi o spornom ugovoru, a ukoliko poslanici crnogorskog parlamenta ne spriječe njegovo izglasavanje, ostrvo Lastavica sa tvrđavom Mamulom mogla bi biti nova lokacija na crnogorskom primorju koja će biti predata u ruke stranom investitoru na štetu javnog interesa, istom onom kojem je već maltene poklonjena Luštica.
Tvrđava Mamula predstavlja vrijedan kulturno istorijski spomenik koji je, shodno crnogorskim zakonima, zaštićena kao spomenik kulture druge kategorije. To je jedna od najbolje očuvanih austrijskih tvrđava, koja je nekada služila kao zatvor.
Vlada je ostala gluva na brojne proteste građana Herceg Novog i primorja, koji smatraju da Mamula treba da ostane opšte dobro građana, te da kao vrijedno graditeljsko i istorijsko nasleđe treba da bude sačuvano u sadašnjem obliku, bez mogućnosti prodaje domaćim ili inostranim kompanijama, i bez pretvaranja u bilo kakve sadržaje elitnog turizma.
Crnogorska Vlada omogućila je ranije firmi „Orascom“ da pod krajnje privilegovanim uslovima dobije tivatski dio lokacije Luštica na kojoj treba da gradi luksuzni turistički kompleks „Luštica development“, vrijedan preko milijardu eura.
Crnogorski premijer Milo Đukanović i Saviris pompezno su 2010. godine najavili početak investicije na 6,8 miliona kvadrata zemljišta, gdje za 20 godina treba da bude sagrađeno 8 hotela sa 2,2 hiljade soba, 1,6 hiljada apartmana, 750 rezidencijalnih vila i niz pratećih sadržaja, poput škola, zdravstvenih ustanova, marina, šoping centara.
Međutim, Vladin partner je pet godina kasnije uspio da sagradi samo 70-tak apartmana za tržište, što je više nego jasan pokazatelj da investicija kasni.
I ugovor sa „Oraskomom“ za Lušticu sadrži niz skandaloznih odredbi, poput onih da mogu prodavati zakupljeno državno zemljište ili imaju ekskluzivno pravo da odlučuju da li će uopšte i koliko omogućiti građanima Crne Gore da se mogu kretati po Luštici, koja je po Ustavu ove države njihova teritorija.
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije u sklopu projekta “Nulta tolerancija na korupciju”. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za Afirmaciju Nevladinog Sektora – MANS, a stavovi iznijeti u ovoj publikaciji se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.
