Odluka tužilaštva da podnese optužnicu protiv urednika ND “Vijesti” Mihajla Jovovića ne predstavlja samo brutalan i očigledan pokušaj “disciplinovanja” medija, već i potvrđuje stav iznesen u poslednjem izvještaju Savjeta Evrope o snažnom uticaju političkih struktura na crnogorsko tužilaštvo.
Podizanjem optužnice protiv Jovovića bez sumnje je potvrđeno da se tužilaštvo stavilo u funkciju političkog obračuna sa novinarima i slobodnim medijima.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju Miomir Mugoša nedvosmisleno koristio službeno vozilo u privatne svrhe – nakon radnog vremena i to za prevoz do obližnjeg kafića – svako nepristrasno tužilaštvo bi se zahvalilo novinarima za ukazivanje na moguće krivično djelo posluge propisano Krivičnim zakonikom Crne Gore. Naše tužilaštvo se, umjesto toga, odlučilo da disciplinuje novinare, kako im ne bi ponovo palo na pamet da javno ukazuju na krivična djela visokih funkcionera.
Procesuiranje ovog slučaja u neobično kratkom roku, i uprkos suprotnim nalazima sudskog vještaka, dodatno potencira pitanje individualne odgovornosti tužilaca koji su slučajeve čije rješavanje je od mnogo većeg javnog interesa arhivirali u svoje fioke. Tako su crnogorskim tužiocima potrebne godine da procesuiraju slučaj Zavale, kao i ubistava novinara i visokih policijskih zvaničnika, a da odluče o saslušanju Ratka Kneževića koji ukazuje na organizovani criminal na samom vrhu vlasti, im je trebalo nekoliko mjeseci.
Sa druge strane, tužilaštvo je efikasno odbacivalo krivične prijave protiv visokih funkcionera uprkos brojnim dokazima i nespornom štetom po državni budžet. Tako je samo protiv Miomira Mugoše odbačeno više prijava sa nemuštim obrazloženjima. Jedna od tih prijava je sadržala preko 40 stranica dokumentacije, a ipak je razmotrena i odbačena za manje od 24 časa bez ikakvog obrazloženja.
Stoga, slučaj “država protiv novinara” predstavlja jasan dokaz da tužilaštvo ima dvostruke standarde i da ta institucija neke pojedince stavlja iznad zakona, dok se ne libi da progoni “nepodobne” i fabrikuje dokaze protiv pojedinaca koji se usuđuju da ukažu na očigledne nezkonitosti izvršne vlasti.
Upravo takvo ponašanje tužilaštva je predmet stalnih kritika relevantnih međunarodnih organizacija, uključujući i Savjet Evrope i Evropsku komisiju koji permanentno ukazuju na nedostatak volje da se procesuiraju slučajevi zloupotreba na najvišim nivoima. Ono potvrđuje da su i dosadašnje aktivnosti tužilaštva bile zasnovane na instrukcijama izvršne vlasti i da ta institucija nema integritet da se oslobodi višedecenijske političke kontrole.
Vanja Ćalović,
izvršni direktor
