U julu 2012. godine, MANS, kao vodeća antikorupcijska NVO u Crnoj Gori, je za potrebe istrage koji je vodila “Organized Crime and Corruption Reporting Project” (OCCRP – mreža istraživačkih centara regiona), tražila podatke iz registra privrednih subjekata. Trebalo je više od godinu dana da dobiju tražene podatke. Odgovor koji su dobili je bio jednostavan – podaci koje su tražili više nisu bili u registru. Istog mjeseca MANS je podnio još jedan zahtjev u ime OCCRP – ovaj put za katastarske podatke koji se nalaze u registru Uprave za nekretnine. Uprkos presudi Upravnog suda kojom je naloženo da registar objavi tražene informacije o nekretninama, a imajući u vidu da su ovi podaci u svim demokratskim zemljama javno dostupni svima na zahtjev, informacije iz registra ipak nisu dostavljene.
Oba tražena dokumenta su bila veoma važna za razvoj demokratije jer su sadržala informacije koje pokazuju ko ima koje poslove, ko pobjeđuje na tenderima i ko kupuje državno zemljište.
Ali ova dokumenta takođe ukazuju do kog nivoa su crnogorske institucije povezane sa internacionalnim švercerima narkotika, ukuzuju na pustošenje državnih resursa u korist nekoliko ljudi kao i na duboko ukorijenjenu korupciju koja zahvata svaki dio Crne Gore. Vlada ne želi da građani znaju istinu i ne postoji ni jedan drugi razlog za zatvaranje javnih registara.
Ovo nije bio prvi put da se MANS-u ili novinarima u Crnoj Gori zabrani pristup informacijama koje se nalaze u registru privrednih subjekata ili katastru. Vladina flagrantno oglušavanje o vlastite zakone je dobro dokumentovno i ima direktan negativan uticaj na crnogorski put ka EU. Sada Vlada pogoršava situaciju dodatnim ukidanjem pojedinih informacija koje se nalaze u javno dostupnim registrima.
Nedavno, vlasti u Crnoj Gori su iz javnih baza izbacili jedinstveni matični broj građanina. Ovaj broj je jedinstven i pomaže u identifikaciji osoba koje posjeduju kompanije ili nekretnine. Ovakav potez je obesmislio postojanje registara za javnost i novinare, ali i kreirao prostor za spekulacije, širenje nepotvrđenih informacija i netačnost prilikom identifikacije ovih osoba. Ovo je sve u suprotnosti sa osnovnom namjenom javnih registara – da se javnosti pruži mogućnost da saznaju kako njihova Vlada radi i sa kim sarađuje.
U državi gdje policija i tužilaštvo ne rade ništa na procesuiranju slučajeva visoke korupcije i organizovanog kriminala, novinari i aktivisti civilnog društva su jedina prevencija korupcije. Kada se transparentnost eliminiše, Crna Gora nastavlja da klizi ka državi kriminala. Takođe će biti suočena sa mnogo više izazova na putu ka članstvu u EU.
Mnogo puta se ograničavanje transparentnosti opravdava ispunjavanjem EU standarda koji se odnose na privatnost, što nije istina. Mora postojati balans između privatnosti I transparentnosti. Ako neka osoba sarađuje sa Vladom i pretenduje da koristi javna sredstva, mi kao javnost imamo pravo da znamo ko su ti pojedinci. Oni se odriču prava na privatnost kada se jave na tender, kupuju nekretnine, ili na drugi način imaju interakciju sa državnim institucijama. U drugim državama su uvedena razlčita rješenja, pa tako Velika Britanija, Kipar, Francuska, ali i neke druge zemlje objavljuju datum rođenja osoba, zvaničnu adresu i nacionalnost, što su informacije koje su dovoljne da se utvrdi nečiji pravi identitet.
Iz svih ovih razloga OCCRP zahtjeva da, dok se ne nađe neko drugo rešenje, matični broj građana vrati u crnogorske baze podataka, ali i da crnogorski političari preuzmu odgovornost za upravljanje državom na pošten i transparentan način.
Drew Sullivan
Organized Crime and Corruption Reporting Project
