Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu Vlada Crne Gore je za 9,5 miliona eura uvećala izdatke po osnovu više budžetskih linija, za koje je Istraživački centar MANS-a ranije utvrdio da se u predizbornom periodu u značajnoj mjeri koriste za izborna potkupljivanja u korist vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS).
Istraživački centar MANS-a uradio je analizu Predloga zakona o budžetu za 2016. godinu, koja je pokazala da su kod pojedinih ministarstava i državnih fondova značajno uvećani rashodi za otpremnine, subvencije i državnu pomoć, transfere institucijama i opštinama, budžetsku rezervu, kao i izdaci za jednokratnu socijalnu pomoć i transfere pojedincima.
Najveće uvećanje od gotovo četiri miliona eura Vlada je u narednoj godini planirala za isplatu otpremnina radnicima koji su tehnološki višak. Budžetom za tekuću godinu za ove svrhe opredijeljeno je 7,4 miliona eura, dok se u narednoj godini projektuje isplata 11,3 miliona, od čega se devet miliona nalazi kod Ministarstva finansija, a 2,3 miliona kod Fonda rada.
U obrazloženju Predloga zakona o budžetu navodi se da će Ministarstvo finansija po osnovu otpremnina isplatiti novac radnicima Kombinata aluminijuma Podgorica koji su zbog stečaja ostvarili pravo na penziju, zatim tehnološkim viškovima kod svih potrošačkih jedinica, te ako se „javi potreba za rješavanje socijalnih programa za zaposlene kod privrednih društava“. Takvo široko definisanje nesumnjivo otvara prostor za preusmjeravanje sredstava ili „upumpavanje“ novca u predizbornom periodu.
Istovremeno, Fond rada će za otpremnine radnicima isplatiti 2,3 miliona eura. Ranije prikupljena dokumentacija Istraživačkog centra MANS-a pokazala je da je Fond rada u predizbornim periodima isplaćivao ubjedljivo najviše otpremnina, dok je afera Snimak razotkrila da su pojedini funkcioneri DPS-a tražili da prednost u isplati otpremnina imaju radnici koji podržavaju tu partiju.
Kada su u pitanju izdaci za subvencije i državnu pomoć planiran je iznos od 15,7 miliona eura, odnosno blizu 600 hiljada eura više u odnosu na ovu godinu, a što je uglavnom posledica uvećanih izdataka za subvencije u poljoprivredi. Naime, za ove svrhe je opredijeljeno 9,9 miliona eura, za razliku od 9,3 miliona, koliko je izdvojeno za tekuću godinu.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je kod Ministarstva poljoprivrede planirano i 3,6 miliona eura za isplatu duga za poreze i doprinose zaposlenima u Duvanskom kombinatu u stečaju, i to za period od 2010. godine do sredine 2015. godine. Radnici ovog preduzeća nedavno su prekinuli proizvodnju i štrajkovali u upravnoj zgradi tražeći isplatu zaostalih zarada.
Kod Ministarstva ekonomije je za isplatu subvencija planirano 2,3 miliona eura, što obuhvata subvencioniranje računa za struju kategoriji socijalno ugroženih domaćinstava, kao i državnu pomoć malim i srednjim preduzećima, i klasterskoj industriji. Takvim projektima se obezbjeđuju nova zapošljavanja, a MANS je ranije utvrdio da Ministarstvo ekonomije pozive za dodjelu projekata prilagođava predizbornim periodima.
Pored toga, Vlada je Predlogom budžeta za narednu godinu kod Ministarstva rada i socijalnog staranja i Fonda penzijsko invalidskog osiguranja (PIO) za transfere opštinama i institucijama opredijelila iznos od 2,6 miliona eura, što je čak pet puta više nego ove godine, za koju je izdvojeno pola miliona eura.
Tako će Ministarstvo rada transferisati opštinama 910 hiljada eura, a sredstva su namijenjena razvoju socijalnih usluga, što suštinski omogućava nova zapošljavanja. Pri tome je vrlo zanimljivo da je na ovoj budžetskoj liniji planirana i isplata obeštećenja za radnike nikšićke firme Montavar Metalac, koji su prošle godine pred Vladom štrajkovali glađu nezadovoljni što im se ne isplaćuju plate i doprinosi.
Istovremeno, Fond PIO će raspolagati sa 1,7 miliona eura, od čega je pola miliona eura planirano za sufinansiranje u rješavanju stambenih potreba za najugroženije pripadnike penzionerske populacije, dok se ostatak odnosi na rekonstrukciju hotela PIO-a u Ulcinju. U tekućoj godini, koja je neizborna, na ovoj budžetskoj poziciji Fonda PIO projektovano je svega 300 hiljada eura.
Značajno uvećanje izdataka po osnovu više budžetskih linija, koje su u ranijim godinama zloupotrebljavane za isplatu novca u predizbornim ciklusima, navodi na sumnju da je Vlada budžet za narednu godinu projektovala za izborne svrhe kako bi DPS ostvarila političku prednost na terenu, te da će biti uvod u novu izbornu korupciju kojoj smo bili svjedoci svih prethodnih godina.
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije u sklopu projekta “Nulta tolerancija na korupciju”. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za Afirmaciju Nevladinog Sektora – MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.
Tabela prikazuje planirane izdatke sa budžetskih pozicija za koje je MANS ranije utvrdio da se isplate sa njih višestruko uvećavaju u predizbornim periodima
Budžetska rezerva uvećana za 1,7 miliona
Vlada je značajno uvećala sredstva i na poziciji tekuće budžetske rezerve, pa je tako u narednoj godini planirala potrošnju od 14,8 miliona eura, što je za 1,7 miliona više nego što je opredijeljeno za tekuću godinu kao neizbornu.
Novac sa budžetske rezerve koristi se uglavnom za izdatke koji se unaprijed nijesu mogli predvidjeti u dovoljnoj mjeri, ali ta budžetska linija predstavlja idealan izvor sredstava za „upumpavanje“ novca u predizbornom periodu, posebno za isplatu socijalnih pomoći fizičkim licima.
U obrazloženju Predloga budžeta za 2016. godinu samo se šturo navodi nekoliko stavki gdje se planira potrošnja novca iz rezerve, od kojih se najmanje dvije mogu značajno povezati sa izbornim periodom, i to su kofinansiranje projekata iz IPA fondova, uključujući IPARD like, i subvencioniranje projekata za otvaranje novih radnih mjesta, shodno Uredbi o podsticanju direktnih investicija.
Za jednokratne naknade 825 hiljada eura
Na poziciji tri državna organa – Ministarstva rada i socijalnog staranja, Fonda PIO i Ministarstva unutrašnjih poslova u narednoj godini je za isplatu jednokratnih socijalnih naknada planirano ukupno 825 hiljada eura, za razliku od 470 hiljada eura koliko je bilo opredijeljeno za ovu godinu.
Tako će Ministarstvo rada raspolagati sa 150 hiljada eura za isplatu naknada socijalno ugroženim građanima, a Fond PIO sa 300 hiljada eura za pomoć najugroženijim penzionerima, koja se većinom dodjeljuje u novcu ili namirnicima. Ti iznosi su na nivou tekuće godine.
Međutim, nejasno je višestruko uvećanje sredstava za jednokratne socijalne naknade na poziciji Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Uprave policije gdje je za narednu godinu opredijeljeno 375 hiljada eura. U 2015. godini za ove izdatke bilo je planirano samo 20 hiljada eura.
Ministarstvo rada novac za jednokratne socijalne naknade prosleđuje centrima za socijalni rad, koji ga dalje distribuiraju korisnicima. Istraživački centar MANS-a je ranije preko slučaja isplate socijale u Pljevljima razotkrio šemu koju je DPS koristila za kupovinu glasova na terenu kroz isplatu naknada za materijalno ugrožene.
Konačno, za ostale transfere pojedincima opredijeljeno je 3,7 miliona eura, odnosno 670 hiljada eura više nego u ovoj godini. Gotovo cjelokupno uvećanje – 650 hiljada eura – planirano je kod Ministarstva poljoprivrede i odnosi se na izdatke za staračke naknade.
Ines Mrdović
