Istraživački centar MANS-a i Vijesti otkrivaju kako je Vlada ušla u investiciju obnove pomorske flote
Vlada Crne Gore je poslovne aranžmane za nabavku novih brodova za kompanije Crnogorska plovidba i Barska plovidba, koji su vrijedni najmanje 110 miliona američkih dolara, ugovarala bez valjanih ekonomskih analiza o isplativosti tih projekata i u vrijeme najveće finansijske krize, zbog čega je danas realna opasnost da će značajan dio državnih garancija datih po tom osnovu platiti crnogorski građani.
Crnogorska Vlada je 2010. i 2013. godine pomorskim kompanijama, u kojima je većinski vlasnik, za nabavku četiri broda izdala državne garancije vrijedne oko 93,7 miliona dolara. Kreditni aranžmani realizovani su u saradnji sa kineskom kompanijom Poly Techologies koja je sagradila brodove, dok je kredit obezbijedila kineska državna EXIM banka. Ugovorom je definisano da će u slučaju spora o isplati garancija arbitraža biti organizovana u Pekingu.
Prema zvaničnim podacima koje su na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama prikupili Istraživački centar MANS-a i list Vijesti, Vlada je još 2007. godine usvojila Elaborat o ekonomskoj opravdanosti nabavke brodova za kompaniju Crnogorska plovidba, koju je osnovala nekoliko godina ranije sa ciljem da obnovi pomorsku flotu nakon propasti Jugooceanije.
Elaboratom je bila predviđena nabavka dva broda starosti oko 17 godina. Ukupna vrijednost investicije je prikazana u iznosu oko 50 miliona dolara, a očekivalo se da gotovina na kraju investicionog perioda od 12 godina bude 14,8 miliona dolara iz redovnog poslovanja i dodatnih 5,6 miliona koje bi se dobile nakon što brodovi na kraju radnog vijeka budu izrezani u staro gvožđe.
Projekcija ekonomske opravdanosti je posmatrana kroz ostvarivanje prihoda u izvozu, uticaja na zapošljavanje, vezu sa obrazovnim sistemom i razvojne šanse sa kojima se daje podrška izgradnji saobraćajne infrastrukture i kombinovanom transportu.
Prilikom formiranja kompanije Crnogorska plovidba 2003, bilo je planirano da sredstva od privatizacije Jugopetrola iz Kotora, kao i dijela budžetskih sredstava, budu dovoljna za obezbjeđenje kredita za kupovinu tri do četiri polovna broda. Medutim, kako je navedeno u Elaboratu, sredstva od privatizacije Jugopetrola su potrošena za druge namjene, budžetskih sredstava nije bilo, a podršku banaka, bez državne garancije, nije bilo moguće obezbijediti.
„Osnovni koncept ovog investicionog projekta podrazumijeva da Vlada nema namjeru da dugoročno zadrži vlasništvo u Crnogorskoj plovidbi“, navodi se u Elaboratu iz 2007. godine.
Međutim, suprotno onome što je Elaboratom bilo predviđeno, Crnogorska plovidba je tokom 2009. ušla u pregovore sa kineskom kompanijom Poly Techologies o izgradnji dva broda tipa handy za prevoz rasutih tereta. Državna Exim banka Kine naredne godine je odobrila kredit u ukupnom iznosu od 55,7 miliona dolara sa učešćem od 8,3 miliona dolara. Ugovoreni grejs period je pet godina, kamatna stopa 3 odsto, a za glavnicu kredita od 47,3 miliona dolara Vlada je izdala državnu garanciju.
Barani projektovali samo rast cijena vozarine,ne i na njihov pad
Veoma je zanimljivo da je Barska plovidba biznis plan za nabavku kargo brodova iz 2012. zasnovala isključivo na rastu cijene vozarina na svjetskom tržištu po stopi od dva odsto godišnje, a uopšte nije radila projekciju pada cijena.
U biznis planu očekivani prihodi za dva broda, u periodu otplate kredita u 2014. godini iznose sedam miliona, u 2015. su 7,1 miliona, slična suma je i u narednim godinama, da bi do 2032. na kraju perioda otplate dostigla sumu 9,9 miliona dolara.
Takođe, za 2015. godinu dobit kompanije je procijenjena na 3,6 miliona, a zvanični podaci su pokazali da je Barska plovidba imala nepokriveni gubitak od 6,3 miliona eura.
Na Skupštini akcionara Barske plovidbe 2015. je saopšteno da usljed pada eura u odnosu na dolar, nerealizovane kursne razlike dovode kompaniju u zonu gubitaša.
Bivši izvršni direktor Rade Radoman ukazao je na zahtjev unajmitelja za raskid ugovora nakon prve godine komercijalne eksploatacije, zbog značajnog pada najamnina na svjetskom pomorskom tržištu. On je kazao da unajmitelju See Pioneer iz Londona treba izaći u susret u smislu korekcije cijene najma.
Prema aranžmanu sklopljenom u septembru 2014, Sea Pioneer Baranima plaća oko deset hiljada dolara dnevno po brodu što je više od aktuelne cijene na tržištu. Zato je unajmitelj tražio od uprave Barske plovidbe reviziju ugovora i smanjenje dnevnog najma, počev retroaktivno od druge godine važenja ugovora. Pri tome dnevni iznos najma bi iznosio 8.000 dolara minus 3,75 odsto brokerske provizije.
Problem za kompaniju, osim sve konkurentnijeg transportnog pravca koji vodi preko Albanije i njene luke Drač, odakle za Italiju i Grčku saobraćaju moderniji i za korisnike trajektnih usluga jeftiniji brodovi, prvenstveno je dotrajali trajekt “Sveti Stefan II” izgrađen 1973.
Kredit o nabavci brodova ugovoren je u godini najveće finansijske krize na svjetskom tržištu i u vrijeme kada se domaći ekonomski sistem suočavao sa nizom teškoća. I svjetsko pomorsko tržište je takođe bilo pod udarom krize, ali nije poznato da li je zbog novih okolnosti ikada urađen novi ekonomski elaborat o opravdanosti nabavke brodova za Crnogorsku plovidbu.
Brodovi pod imenima “Kotor” i “Dvadeset prvi maj” Crnogorskoj plovidbi isporučeni su tokom 2012, od kada su u redovnoj eksploataciji tako što su dati u najam kompaniji iz Velike Britanije. Međutim, brzo se pokazalo da pomorska kompanija bez pomoći iz državne kase ne može redovno da otplaćuje kredit.
Crnogorska plovidba je već krajem 2014. godine iskazala nepokriveni gubitak od oko 4,6 miliona eura. Kako je navedeno u revizorskom izvještaju, krajem 2014. kratkoročna rezervisanja i obaveze društva veće su od njegove obrtne imovine za oko 800 hiljada eura, a smanjene su cijene najamnine za jedan brod što ukazuje na neizvjesnosti u sposobnost kompanije da posluje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja.
I poslovodstvo kompanije je brzo postalo svjesno problema, pa tako Odbor direktora u planu aktivnosti za 2014. ističe da glavnica kredita sa Exim bankom dospijeva 2015. godine, te je neophodno u što kraćem roku početi pregovore o reprogramu kredita i od kineskih partnera tražiti da rok otplate kredita bude 20 umjesto 15 godina.
Crnogorska plovidba je u februaru 2015. potpisala novi ugovor za najamninu broda „Kotor“ uz korekciju cijene najamnine u skladu sa situacijom na tržištu. Najamnina brodova u 2014. godini kretala se od 8,65 hiljada do 11 hiljada dolara po danu. Prema novom ugovoru, najamnina za brod je snižena na šest hiljada dolara po danu.
Kompanija je 2015. godinu završila sa akumuliranim gubitkom koji premašuje deset miliona eura, a njen finansijski izvještaj za prvi kvartal ove godine pokazuje da je na kraju marta 2016. obaveza prema Exim banci 35,5 miliona eura, uz još 2,5 miliona obaveze prema državnom trezoru, koji je početkom godine iz tekuće budžetske rezerve platio njenu ratu za nabavku brodova.
Vlada je u nedavnoj Informaciji o stanju državnih garancija ukazala da nova rata za Crnogorsku plovidbu dospijeva krajem ovog mjeseca i iznosi oko tri miliona dolara. Prema procjeni Ministarstva finansija, kompanija neće moći da u potpunosti izmiri svoje obaveze za 2016. godinu.
Iz Crnogorske plovidbe i Ministarstva saobraćaja nijesu odgovorili na pitanja Vijesti u vezi kreditnog aranžmana sa Kinezima i opravdanosti ulaska u investicioni projekat nabavke brodova, dok su u Ministarstvu finansija saopštili da su mišljenje već dali u Informaciji Vlade o stanju garancija.
Kada je u pitanju nabavka brodova za Barsku plovidbu, zvanični podaci ukazuju da su predstavnici te kompanije sa Kinezima u avgustu 2011. godine počeli pregovore o izgradnji brodova kakvi se grade za Crnogorsku plovidbu. U čitavu priču ubrzo su bili uključeni i najviši predstavnici Vlade, pa je u oktobru 2012. godine sa Exim bankom zaključen ugovor o kreditu na period od 20 godina, grejs periodom od pet godina i kamatnom stopom od dva odsto.
Na 46,4 miliona dolara glavnice kredita kamata je 12,4 miliona dolara, pa je ukupni kredit 58,8 miliona dolara. Otplata glavnice kineskog kredita, za koji je država takođe izdala garanciju, počinje 2018. godine, a u kompaniji ne očekuju da će imati problem sa otplatom. U 2013. kompanija je po osnovu kredita platila kamatu od 68,5 hiljada dolara, u 2014. je platila 520 hiljada, a u 2015. je platila 928 hiljada.
Barska plovidba je za januar ove godine po osnovu kamate za kredit platila blizu pola miliona dolara, a 21. jula dospijeva obaveza u približnom iznosu za koju su, kažu iz kompanije, već obezbijedili sredstva.
„Neutemeljena je tvrdnja da Barska plovidba ne može da izmiruje svoje obaveze po osnovu kredita za kupovinu brodova Bar i Budva, a za koji je garancije dala Vlada. Naprotiv, sa ponosom mogu istaći da su sve do sada prispjele obaveze po ovom osnovu uredno izmirene, u skladu sa rokom dospijeća. Dodatno, sredstva za kamatu odnosno drugu polugodišnju ratu koja dospijeva za plaćanje 21. jula, već su obezbijeđena na računu naše kompanije kod Sosiete ženeral banke“, rekao je v.d. izvršnog direktora kompanije Dušan Đurišić.
Euro pao, krediti skuplji
Kada su crnogorske pomorske kompanije ugovarale nabavku brodova odnos eura i dolara je bio mnogo povoljniji u korist eura, ali se situacija u međuvremenu promijenila.
Kredit za Crnogorsku plovidbu je odobren u 2010. godini i 26. januara te godine euro je iznosio 1.40 dolara, a sada je na nivou od oko 1,11 dolara. Barska plovidba je sa Exim bankom ugovor o kreditu potpisala u oktobru 2012. godine. Euro je tada vrijedio 1,29 dolara.
Na pitanje da li kompanija u postojećim uslovima može opstati bez pomoći države on je odgovorio da je Barska plovidba likvidna kompanija, koja i sada, kao i tokom dosadašnjeg poslovanja, svoje obaveze izmiruje iz sopstvenih izvora.
„U tom pravcu ističem da istoj ni po jednom osnovu nisu donirana sredstva iz budžeta Crne Gore, već je sve svoje obaveze i ranije, kao i sada, izmirivala iz sredstava koje je sama prihodovala. Samim tim nema razloga da država preuzima dug po osnovu kredita za brodove“, kazao je Đurović.
Pritom, kako je dodao, imajući u vidu trenutne prilive od komercijalnog uposlenja brodova, u kompaniji ne očekuju da će doći u finansijske probleme ni u budućnosti, iako je to teško predvidjeti u uslovima nestabilnog pomorskog tržišta i sa ove vremenske distance.
Međutim, preduzeće je u 2014. godini zabilježilo gubitak od 4,6 miliona eura. Prihodi od prodaje usluga (najamnine za dva broda i prevoz putnika na liniji Bar-Bari) iznosili su oko sedam miliona eura, a, kako je objašnjeno u izvještaju o poslovanju gubitak se odnosi na nerealizovane kursne razlike po kreditu Exim banke i obračunatog odloženog poreza.
U 2015. godini prihodi od prodaje su uvećani na 11,2 miliona eura, ali je istovremeno porastao i nepokriveni gubitak koji je dostigao sumu od 6,3 miliona. S tim u vezi, veliko je pitanje koliko će kompanija biti sposobna da izmiruje kreditne obaveze od 2018. godine kada uz kamatu stignu glavnice kineskog kredita na naplatu.
Iz Vlade do danas nije objašnjeno na osnovu kojih realnih ekonomskih parametara su rađene projekcije o isplativosti investicija nabavke brodova, te naročito zbog čega su nabavljani u periodu kada je ne samo domaća ekonomija bila u ogromnoj krizi, već su i okolnosti na globalnom tržištu bile najnepovoljnije ikada.
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije u sklopu projekta „Nulta tolerancija na korupciju“. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za afirmaciju nevladinog sektora – MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.
Za Crnogorsku plovidbu kredit i od IRF
Crnogorska plovidba je od Investiciono razvojnog fonda u decembru 2011. uzela kredit od 1,8 miliona eura za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Vlada je za taj kredit izdala garanciju od 1,5 miliona, a kredit je korišćen za pokretanje prvog broda „Kotor“ kada je izvršena njegova primopredaja.
Međutim, Crnogorska plovidba je 2013. tražila reprogramiranje kredita, pa je zaključen aneks ugovora i produžen rok otplate do sredine 2015. godine.
Biljana Matijašević
Ines Mrdović
