Predlogom zakona o energetici, o kojem će Skupština Crne Gore raspravljati naredne sedmice, Vlada traži da se zakonski normiraju tehnički gubici u energetskoj mreži, što se može tumačiti kao prvi ustupak italijanskoj kompaniji A2A u okviru kompleksnih pregovora da li će zadržati vlasništvo u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) ili će Vlada morati da joj za cjelokupan paket akcija isplati najmanje 400 miliona eura.
Upravljački ugovor između EPCG i A2A zvanično ističe 1. aprila 2015. godine, a predstavnici italijanske kompanije su tokom pregovora krajem prošle godine od Vlade zahtijevali obezbjeđenje garancija za profitabilnost na osnovu uloženog kapitala, sigurnost regulatornog okvira, kao i pronalaženje trećeg partnera koji bi gradio Drugi blok Termoelektrane u Pljevljima.
Kada se ima u vidu da su tehnički gubici u distributivnoj mreži jedna od stavki na našim računima za struju, te da EPCG i njen navodni strateški partner A2A godinama ne uspijevaju da ih smanje na razuman nivo, jer ne investiraju u modernizaciju mreže, potpuno je neshvatljivo sada i zakonski uvoditi obavezu krajnjim potrošačima da plaćaju ove gubitke.
Italijanska kompanija svakako nije u poziciji da postavlja uslove, jer nije ispunila indikatore iz upravljačkog ugovora sa A2A, a sa druge strane opravdana je bojazan da će predloženo zakonsko rješenje podstaći energetske kompanije da još i manje ulažu u modernizaciju mreže, jer im sam zakon garantuje da će građani i dalje plaćati ogromne tehničke gubitke u distribuciji.
S tim u vezi, još 2005. godine, kada je osnovana Regulatorna agencija za energetiku, postojala je obaveza da EPCG izradi program smanjenja gubitaka u distributivnoj mreži ukoliko su tehnički gubici veći od 9 odsto, a komercijalni (krađa) veći od 3 odsto. U međuvremenu je Ustavni sud komercijalne gubitke proglasio neustavnim, pa se danas govori samo o tehničkim gubicima.
Prema zvaničnim podacima, od ukupne potrošnje električne energije gubici u distributivnom sistemu su 2005. godine iznosili 25,9 odsto, naredne godine 29 odsto, u 2007. godini su bili 22,8 odsto, a u 2008. godini 22,9 odsto. Kada je 2009. godine A2A ušla u EPCG stopa gubitaka iznosila je 22,7 odsto i italijanska kompanija se jednim od indikatora obavezala da će u narednim godinama smanjiti gubitke u mreži, ali se to u praksi nikada nije ostvarilo.
Tako su za 2010. godinu gubici projektovani na nivou od 20 odsto, a iznosili su 19,9 odsto, u 2011. godini trebali su da budu 18 odsto, a ostvareni su 19,2 odsto, u 2012. su zacrtani na 15 odsto, a ostvareni 20,8 odsto, dok su na kraju 2013. godine bili 18,9 odsto, iako je projektovano 13 odsto. Zvanični podaci za 2014. godinu još nijesu poznati, ali su projektovani na 11 odsto, što je gotovo nemoguće da će biti ostvareno, kada se uzme u obzir da su svih prethodnih godina prosječno preko 18 odsto.
U zemljama Evropske Unije dozvoljavaju se razumni tehnički gubici oko pet odsto, ali Vlada i RAE godinama omogućavaju da krajnji potrošači godinama plaćaju nerazumne tehničke gubitke državne energetske kompanije. Prema poslednjim odlukama RAE, krajnji potrošači plaćaju gubitke u procentu od 11 odsto.
Pored toga, predloženo zakonsko rješenje je takođe opasno i kada se zna da EPCG godinama izbjegava da izradi studiju o smanjenju gubitaka u distributivnoj mreži, što je njena obaveza koja proizilazi iz metodologija RAE iz 2012. godine. Naime, EPCG je bila dužna da tri mjeseca prije podnošenja zahtjeva za odobravanje trogodišnjeg regulatornog prihoda dostavi studiju, ali ona to nije učinila.
U tom smislu bi zakonsko normiranje tehničkih gubitaka u neku ruku bilo nagrađivanje državne energetske kompanije za nepoštovanje propisa i nastavak njenog daljeg favorizovanja na štetu krajnjih potrošača, te nesporno udovoljavanje zahtjevima italijanskom partneru koji nije ispunio ranije preuzete obaveze.
Pored toga, ovakvo zakonsko rješenje ne stimuliše buduće investitore u energetski sistem Crne Gore da svoje investicije i kvalitet projekata usklade sa EU standardom, jer će sve troškove, odnosno tehničke gubitke na njihovim objektima plaćati građani kroz račune za struju, kao krajni potrošaći.
MANS
