Tender za sanaciju jalovišta rudnika olova i cinka u Mojkovcu je bio sve samo ne transparentan i zakonit, što potvrđuje i dokumentacija koju je MANS juče uz krivičnu prijavu dostavio Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal i korupciju, Đurđini Ivanović.
Dokumentacija sadrži poziv Direkcije javnih radova iz kojeg se jasno vidi da sporna licenca za izvođenje radova na elektro-instalacijama nije tražena od učesnika na tenderu, kao i zapisnik u kojem se konstatuje da je kompanija „Bemax“ dostavila licencu koju niko nije tražio, kao i da je ponuda te kompanije tek treća na rang listi svih kompanija koje su učestvovale na tenderu.
Dokumentacija sadrži i zapisnik sa novog vrednovanja ponuda koje je uslijedilo nakon žalbe „Bemaxa“ i intervencije Komisije za kontrolu postupka javnih nabavki, a kojom diskvalifikovani svi ostali ponuđači što je omogućilo ovoj kompaniji da dobije posao vrijedan 1.7 miliona eura, za oko 140.000 eura više nego što je bila najniže ponuđena cijena na tenderu.
Suprotno onome što predsjednik Komisije za kontrolu postupka javnih nabavki, Marko Lazarević, doživljava kao svoj posao, ova Komisija osim odlučivanja po žalbama učesnika na tenderu, ima obavezu i da „preduzima mjere za obezbijeđivanje konkurentskog ponašanja ponuđača i transparentnost postupka javnih nabavki“, kako je i definisano članom 93. Zakona o javnim nabavkama.
Nadalje, isti Zakon definiše i da Komisija odlučuje i o povredi postupka javne nabavke koji mogu bitno uticati na dodjelu ugovora, tako da tvrdnja Lazarevića da to tijelo nikako ne može uticati na dodjelu ugovora je čista manipulacija. Jasno je da naručilac vrši faktičku dodjelu ugovora, ali u slučaju „Bemax-a“ se pokazalo da i Komisija može imati veoma direktan uticaj na konačnu odluku.
Prihvatanjem žalbe „Bemax-a“, Lazarević je morao znati da će to automatski diskvalifikovati sve ostale učesnike na tenderu i da je time drastično povrijeđeno načelo ravnopravnosti i konkurencije jer ostale kompanije u svojim ponudama nisu ni mogle imati spornu licencu jer je niko nije ni tražio.
Ukoliko je Komisija zaista smatrala da je sporna licenca neophodna za realizaciju pomenutog posla, bilo je neophodno raspisati novi tender i kao uslov uvrstiti i tu licencu što bi Direkciji javnih radova omogućilo da ima više od jedne, u ovom slučaju „Bemaxove“ ponude, a ostalim kompanijama da ravnopravno učestvuju na tenderu.
Ovako, odluka Komisije je omogućila kompaniji „Bemax“ da se direktno umiješa u propisivanje tenderskih uslova što je rezultiralo prihvatanjem ponude „Bemaxa“ kao jedine validne. Umjesto što prebacuje MANS-u da ne poznaje sistem javnih nabavki, Lazarević bi javnosti mogao da ponudi odgovor šta je motivisalo njega i ostale članove Komisije da donesu odluku kojom se favorizuje samo jedan učesnik na tenderu.
Naročito je zanimljiv stav Komisije za otvaranje i vrednovanje ponuda koja je u svom zapisniku prilikom nove ocjene ponuda i odabira „Bemaxa“ navela i da smatra da je pravilno postupila prilikom prethodnog vrednovanja ponuda (kada je izabran „Tehnoput“) te da Direkcija javnih radova kao ponuđač „ima osnova za podnošenje tužbe Upravnom sudu radi utvrđivanja zakonitosti Rješenja Komisije za kontrolu postupka javnih nabavki“, što se očigledno nije desilo jer je „Bemax“ ipak dobio posao.
Što se tiče same kompanije „Bemax“ slažemo se sa ocjenama njenog direktora i formalnog vlasnika Veselina Kovačevića da je „Bemax“ superiorna kompanija, ali se ne slažemo oko toga kako je ona to postala. Dok mi sumnjamo da je uzrok toga kršenje zakona i procedura u postupku javnih nabavki i više nego privilegovan položaj kod crnogorskih državnih organa, gospodin Kovačević do sada, osim uvreda na račun MANS-a nije uspio da ponudi bilo kakav argument suprotan onome što mi tvrdimo.
Možemo da razumijemo da u kompaniji „Bemax“ u nedostatku argumenata pribjegavaju uvredama, ali to neće biti dovoljno da se bilo ko od njihovih partnera u državnim institucijama oslobodi odgovornosti zbog sumnji u zloupotrebu službenog položaja. Na žalost „Bemaxa“ i sličnih kompanija, MANS će nastaviti da prati proces javnih nabavki, naročito u slučajevima dodjele višemilionskih ugovora za radove i da javno ukazuje na kršenje zakona i moguću korupciju.
Ipak, vjerujemo da kompanija „Bemax“ ima puno povjerenje u nadležne državne organe Crne Gore, te da ukoliko je sve i zaista bilo po zakonu i čisto, nemaju razloga za nervozu i neprimjerene javne ispade, te da mogu mirno sačekati odluku tužilaštva.
Dejan Milovac
Direktor programa za urbanizam
