Državni Investiciono-razvojni fond (IRF) odbio je da Mreži za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) dostavi ugovor o kreditu teškom milion i po eura koji je dat firmi BB hidro čiji je suvlasnik Blažo Đukanović, sin predjsednika države i DPS-a Mila Đukanovića. Prilikom odbijanja zahtjeva, IRF se pozvao na član Zakona o slobodnom pristupu infomacijama i odredbu kojom je propisana poslovna tajna. IRF je firmi BB hidro odobrio kredit posredstvom Hipotekarne banke.
– Odredbama člana 14 tačka šest Zakona o slobnodnom pristupu informacijama određeno je da se pristup informaciji može ograničiti ako je infromacija poslovna ili poreska tajna u skladu sa zakonom. S tim u vezi, IRF je razmatrajući konkretan zahtjev u skladu sa članom 16 stav 1 izvršio test štetnosti objelodanjivanja tražene informacije, ocjenjujući da bi u konkretnom slučaju davanje traženog ugovora sa pratećom dokumentacijom izazvalo štetne posledice po komercijalne i druge ekonomske interese ugovornih strana, koji su, po procjeni Fonda, od većeg značaja od interesa koji bi bio zadovoljen davanjem tih informacija – piše u rješenju IRF-a dostavljenom MANS-u.
Iz MANS-a, koji je „Danu“ dostavio rješenje IRF-a, kazali su da su, prema procjeni Fonda, komercijalni i ekonomski interesi ugovornih strana, tj. firme BB hidro i IRF-a od većeg značaja od interesa javnosti.
– Istovremeno, Fond nijednom riječju nije razmotrio interes javnosti da ima pristup informacijama o državnom kreditu datom kompaniji sina najvišeg državnog funkcionera – istakli su iz MANS-a.
Osim kredita firme BB hidro, IRF, na čijem čelu je Zoran Vukčević, jedan od aktera afere „Snimak“, poslovnom tajnom proglasio je i osnovne podatke o kontroli korišćenja kredita iz Abu Dabi fonda na osnovu sopstvenog pravilnika i to dan prije nego što je tužilaštvo počelo da ispituje potrošnju tog novca. Poslovnom tajnom su proglašene čak i informacije o broju izvršenih kontrola korišćenja kredita, a zatim i izvještaji koji su urađeni po tom osnovu.
– IRF je proglasio poslovnom tajnom statističke podatke o kontroli kredita navodeći da je tako propisano Zakonom o bankama, Zakonom o finansijskom lizingu, faktoringu, otkupu potraživanja, mikro-kreditiranju i kreditno-garantnim poslovima, kao i Zakonom o zaštiti neobjavljenih podataka. Fond tvrdi da su tražene informacije tajna i shodno njihovom statutu i pravilniku o poslovnoj tajni, kao i ugovorima o kreditiranju koje su zaključili sa kompanijama. Na kraju, IRF navodi da bi objavljivanje traženih informacija ugrozilo konkuretnost na tržištu, izazvalo štetne posledice po komercijalne i druge ekonomske interese ugovornih strana, što je navodno utvrdio testom štetnosti – naveli su za „Dan“ iz MANS-a.
Ovakav odgovor IRF je MANS-u dostavio 10. aprila, dan prije nego što je u medijima objavljeno da Specijalno državno tužilaštvo ispituje korišćenje sredstava iz Abu Dabi fonda, zbog sumnji u zloupotrebe.
– Prva dva zakona ni u jednom članu ne propisuju da se statistički podaci mogu proglasiti tajnom, dok se Zakon o zaštiti neobjavljenih podataka odnosi na zaštitu intelektualne svojine. Sa druge strane, Statut i Pravilnik IRF-a su podzakonska akta, a uslov da podaci budu proglašeni poslovnom tajnom je da to bude propisano konkretnom zakonskom odredbom. Inače, sam pravilnik o poslovnoj tajni nije javno dostupan. IRF tvrdi da je sproveo test štetnosti, ali u svom rješenju uopšte nije obrazložio na koji način bi objavljivanje statističkih podataka o kontroli moglo da ugrozi bilo koje interese – naveli su iz MANS-a.
Utvrditi odgovornost IRF-a za Abu Dabi fond
IRF predstavlja jednu od najnetransparetnijih državnih institucija koja gotovo na dnevnom nivou krši Zakon o slobodnom pristupu informacijama proglašavajući čak i osnovne informacije o svom radu poslovnom tajnom ili povjerljivom informacijom, ocijenili su iz MANS-a.
– Slučaj sa prikrivanjem informacija o kreditima iz Abu Dabi fonda je školski primjer kako institucije za poslovnu tajnu proglašavaju upravo one informacije koje mogu da ukažu na kršenje zakona ili na moguću korupciju. Smatramo da je, nakon što je nadležno tužilaštvo otvorilo istragu oko tih kredita, od nespornog javnog interesa da se sazna kakvu kontrolu je vršio IRF i kolika je njihova odgovornost za moguće pronevjere – kazali su iz te NVO.
Tajna po šablonu
U rješenju za Abu Dabi fond, IRF uopšte nije razmatrao javni interes za objavljivanje informacije, pogotovo imajući u vidu da one mogu ukazati na korupciju. O tome svjedoči i činjenica da je tužilaštvo pokrenulo istragu upravo u vezi sa nenamjenskim trošenjem ovih sredstava, kazali su iz MANS-a.
– Taj Fond je na identičan način odgovorio i na zahtjev da objavi izvještaje o kontroli, iako je u prvom slučaju riječ samo o broju, a u drugom o znatno detaljnijem dokumentu, a objelodanjivanje različitog tipa informacija ne može imati isti uticaj na zaštićeni interes. Dakle, IRF očigledno nije sproveo adekvatan test štetnosti, niti je uopšte sproveo test javnog interesa, već je unaprijed zauzeo stav da podaci o korišćenju sredstava iz Abu Dabi fonda treba da budu proglašeni poslovnom tajnom – ocijenili su iz MANS-a.
Poslovnom tajnom IRF je proglasio i osnovne podatke o kontroli korišćenja kredita iz Abu Dabi fonda, dan prije nego što je objavljeno da je SDT pokrenulo izviđaj
