Strategija razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine koju je Vlada Crne Gore ove sedmice ponudila na uvid javnosti nije održiv dokument, jer se zasniva na nerealnim projekcijama potrebe crnogorskog društva za električnom energijom u narednih dvadeset godina, tim prije što njeni autori uopšte nijesu razmatrali scenario eventualnog gašenja Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP).
Istovremeno, ovaj dokument koji je strateški za razvoj države omogućava megalomanske investicije u sektoru energetike, dok sa druge strane ne odgovara na ključna pitanja kakav će uticaj planirane investicije imati na ekonomski, socijalni i aspekt životne sredine.
Vlada Crne Gore nije iskoristila proces revizije Strategije razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine da unese nova, inovativna i održiva rješenja. Nažalost, nacrtni materijali za revidiranu Strategiju nisu obećavajući kada je u pitanju operacionalizacija i sprovodjenje smjernica Energetske politike. Naučene lekcije iz procesa donosenja prethodne Strategije energetike do 2025. usvojene u decembru 2007. godine ne izgleda da su integrisane ni u dopunjenoj Strategiji, jer ona teži manje – više istim ciljevima kao i “stara” strategija a to su, prije svega, velika ekspanzija u proizvodnim kapacitetima kao načinu da se realizuju predviđene energetske potrebe.
S druge strane energetske potrebe I budući razvoj energetskog sektora baziraju se na nerealnim procjenama potreba za energijom. Tako se u Stretegiji pretpostavlja nastavak rada KAP-a i Željezare punim kapacitetima do 2030.godine, što već sada nije slučaj. Činjenica da su ta dva potrošača u prošlosti trošila i do 48% od ukupno utrošene električne energije u Crnoj Gori, a već sada je vrlo upitan njihov opstanak, jasno ukazuje da projekcija potrošnje električne energije u budućnosti nije postavljena na realnim osnovama.
Sa stanovišta održivosti, ovakvo projektovano povećanje potrošnje energije je pod znakom pitanja. Strategija predviđa udvostručavanje finalne potrošnje energije tokom narednih 20 godina – od 29,9 petadžula (PJ) u 2010 na 59,5 PJ u 2030. Najveći porast (trostruki) je planiran za industrijski sektor, što je teško zamisliti obzirom na činjenicu da sadašnji industrijski pogoni rade sa neodrživo visokom energetskom potrošnjom i da bi se eventualna nova industrijska postrojenja trebala zasnivati na novim i daleko više energetski efikasnim tehnologijama.
Čak i ako pretpostavimo da će sadašnja industrija (KAP I Željezara Nikšić) nastaviti sa radom do 2030. godine sa postojećim energetskim intenzitetima, potrošnja sa više od 22 PJ finalne energije u sektoru industrije Crne Gore u 2030. godine (u poređenju sa trenutnom 7 PJ) bi značila visoko industrijalizovanu zemlju, što po svim mjerilima izgleda nemoguće ostvariti u narednih 20 godina. Povećanje potrošnje u transportu i domaćinstvima/uslužnim sektorima procjenjuje se na oko 1,6 puta, što je takođe diskutabilno s obzirom na velike mogućnosi za poboljšanje energetske efikasnosti u transportu i zgradama.
Upravo je polje energetske efikasnosti u nacrtu Strategije ostalo zanemareno I nedovoljno analizirano. Umjerene preporuke o energetskoj efikasnosti koje sadrži dopunjena Strategija neće iznijeti naophodna poboljšanja i nemaju proaktivan pristup potreban da se uskladi sa politikom EU. Dokument usvaja 9% uštede energije prethodno odredjenih za period do 2018, što na duge staze nije dovoljno ambiciozno, imajući u vidu da je crnogorska ekonomija visoko energetski intenzivna, sto I sama Strategija potvrdjuje navodeci da su indikatori crnogorskog energetskog intenziteta 6 do 8 puta veći u poređenju sa onim iz zemalja članica EU, kao i da su kombinovani gubici u sektorima prenosa i distribucije struje i dalje na veoma visokom nivou(do 20%). Nasuprot tome, potencijalne energetske uštede koje treba zamijeniti novim proizvodnim kapacitetima, nisu uključene u strategiju na zadovoljavajući način.
S druge strane, realizovane investicije I interesovanja za razvoj malih HE i energije vjetra premašili su one poredvidjene prethodnom Startegijom, što pokazuje da su takvi projekti atraktivniji i izvodljiviji. Zajedno sa trenutnim niskim nivoom iskorišćenosti nekih obnovljivih izvora koji imaju značajan potencijal u Crnoj Gori, ova činjenica ukazuje na to da je mnogo više pažnje trebalo posvetiti razvoju obnovljivih izvora energije -OIE (osim velikih hidroelektrana) u dopunjenoj Strategiji.
Umjesto toga, strategija predlaže skromnih 32 MW instalisane snage sa fotonaponskih postrojenja do 2030 cime će njihov udio ukupnih proizvodnih kapaciteta biti na nivou od 1,4%. Slično tome, planovi za biomasu su postavljeni na niskom nivou (39 MW). Za proizvodnju električne energije iz vjetra, 190 MW instalisane snage se planira do 2020. Strategija dalje preporučuje promociju investicija u OIE bez doprinosa u tarifama kad god je to moguće, što je veoma problematično ako se žele postići znatna poboljšanja u ovoj oblasti. Iskustva iz drugih zemalja jasno pokazuju da je podsticaj od presudnog značaja za napredak i širenje tehnologije OIE. Ostale preporuke o OIE uključuju dodatne procjene o mogućnostima za proizvodnju električne energije iz otpada, uvođenje biogoriva u transportnom sektoru itd.
Iz svega ovoga zaključujemo da dopunjena strategija neće zaista doprinijeti razvoju energetskog sektora u Crnoj Gori, ukoliko se značajno ne revidira u narednim koracima. Strategija daje vrlo optimisticno vidjenje buduceg razvoja sektor energetike u Crnoj Gori u narednih 20 godina ali samo na nivou pretpostavki bez ikakvih sigurnosti i garancija za buduće investitore. Budući da nije dala jasan i realan pregled ekonomskih, socijalnih I ekoloških rizika sa kojim se mogu suočiti eventualni investitori, kao takva ne može služiti kao dobra baza i motiv za investiranje u sektor energetike u Crnoj Gori.
Zato smatramo da predlozeni Nacrt Strategije kao jedan od najvaznijih dokumenata koji ce u mnogome trasirati razvoj drzave ne sagledava jasno I realno buduce potrebe Crne Gore, a samim tim ni ne nudi adekvatna rjesenja koja bi omogucila odrziv I balansiran razvoj. Razvoj energetike mora se planirati pažljivije i odgovornije, a energetsku budućnost Crne Gore treba definisati u skladu sa njenim statusom ekološke države ozvaničenim u Ustavu Crne Gore.
GREEN HOME & MANS
