Podgorica – Detaljni prostorni plan nije pokazao da je izgradnja četiri elektrane na Morači dobar razvojni projekat sa ekonomskog i ekološkog aspekta razvoja i otvara ozbiljnu sumnju da se potapanjem vrijednog prirodnog resursa ugrožavaju principi održivog razvoja Crne Gore, kaže se u zvaničnim komentarima na plan gradnje elektrana i Stratešku procjenu uticaja na životnu sredinu (SEA) koje je MANS uputio Ministarstvu uređenja prostora i zaštite životne sredine.
MANS smatra da SEA nije ponudila alternativni scenario, već je radila opciju „ро kojoj se ništa ne gradi”, da su i DPP i SEA zasnovane na starim podacima, nerealnim projekcijama ili nedovoljnim i nedostajućim informacijama.
“Javna rasprava o DPP i SEA nije bila transparentna, jer je obim dostupnih informacija bio ograničen, a neke su proglašene tajnom. Projekat nema humanističku dimenziju, jer predviđa potapanje ogromne teritorije, raseljavanje, uništavanje tradicionalnog stila života i kulturnih vrijednosti, a sa druge strane nije nedvosmisleno pokazao da je najbolje rješenje za čitavo društvo. Projekat nije potvrdio da će izgradnjom biti riješen problem energetskog deficita i da će struja biti jeftinija nakon njegove realizacije, kao ni da li će ostajati u Crnoj Gori ili biti prodavana u inostranstvu. DPP i SEA ne sadrže ključni elaborat o zaštiti stanovništva u slučaju pucanja kaskadnog sistema brana”, kaže se u komentarima MANS-a.
Obrazlažući te stavove, u komentarima se kaže da je ukupna proizvodnja električne energije u Crnoj Gori tokom 2008. godine iznosila skoro 2.700 gigavat-sati, dok je ukupna potrošnja (uključujući tehničke gubitke i neovlašćeno korišćenje) iznosila 4.600 gigavt-časova.
“Deficit od 1.900 gigavat-sati pokrivao se uvozom. Godišnje bi četiri elektrane na Morači proizvodile oko 720 gigavt-sati, što nije dovoljno da se eliminiše energetski deficit, a nije izvjesno da će se struja proizvedena u akumulacijama prodavati u Crnoj Gori. Autori DPP potvrđuju da će se struja iz HE na Morači prodavati na regionalnom tržištu. SEA navodi da trenutno 40 odsto ukupne električne energije koja se potroši u Crnoj Gori koristi KAP i ukazuje da bi postojeći deficit mogao bio eliminisan, s obzirom na to da se očekuje da će doći do smanjenja aktivnosti KAP-a (ili čak zatvaranja). SEA, međutim, nije tretirala sam scenario zatvaranja KAP-a, a nije razmatrala ni opciju prema kojoj bi KAP nastavio da radi, ali bi vlasnik kompanije nabavljao struju na tržištu, a ne subvencioniranu kako je sada slučaj. DPP i SEA nijesu uzeli u obzir činjenicu da dugoročne projekcije o energetskom razvoju pokazuju da bi teška industrija u Crnoj Gori, zbog ograničenih resursa, mogla da doživi kraj u narednih 30 do 40 godina”, smatraju u MANS-u.
U komentarima se podsjeća da je prosječna potrošnja električne energije po glavi stanovnika u Crnoj Gori četiri do šest puta veća nego u Evropskoj uniji, kao i da je Crna Gora Strategijom razvoja energetike prihvatila jedan od energetskih ciljeva Evropske komisije iz 2007. godine kojim se obavezala da ce do 2020. godine drastično povećati energetsku efikasnost i smanjiti potrošnju energije za bar 20 odsto.
“Ukupni tehnički gubici na mreži i neovlašćeno korišćenje električne enegije u ovom trenutku iznose blizu 20 odsto, a Strategijom je planirano da budu svedeni na 10 odsto. SEA nije kalkulisala ovim podacima. DPP i SEA nijesu ponudili precizne podatke da je projekat izgradnje ekonomski isplativ sa aspekta cijene električne energije. Izgradnja novih, jeftinijih izvora električne energije mogla bi HE na Morači da učini neekonomičnim”, kažu u MANS-u.
U toj NVO smatraju da je dokumentacija o projektu stara i nepouzdana.
“Osnova za projekat izgradnje je dokumentacija Elektroprivrede. Idejni projekti urađeni su 1987. godine, a dopunska tumačenja godinu kasnije. U pretkvalifikacionoj dokumentaciji najstariji elaborat datira iz 1954. godine, dok je najnoviji iz 1998. godine -Aktuelizacija investiciono-tehničke dokumentacije hidroelektrana na Morači. DPP navodi da će investitor plaćati naknadu za koncesiju, naknadu za korišćenje voda i poreze, ali s tim u vezi nijesu ponuđeni precizni podaci. Sadržina koncesionog akta u ovom trenutku je tajna, iako je Vlada u toku javne rasprave i suprotno Zakonu o koncesijama, već raspisala prekvalifikacioni tender. Nepoznavanje sadržine koncesionog akta dovodi u pitanje transparentnost samog procesa, zbog čega se ne mogu izvesti validni zaključci šta ko ulaže i šta ko dobija iz koncesionog posla”, kaže se u komentarima.
MANS konstatuje da DPP sadrži neobjektivne i preambiciozne projekcije o razvoju turizma i industrije u slivu Morače, i ekonomsku opravdanost vezuje za izgradnju svih 15 brana, iako SEA tretira samo četiri.
DPP u agroproizvodnji predviđa zaposlenje 500 ljudi do 2020. godine, a projekcije su opet nevalidne tipsko gazdinstvo treba da ima farmu od 10 muznih krava, ili 30 tovnih junadi ili 100 priplodnih ovaca, a u jedno takvo gazdinstvo treba investirati 60.000 eura da bi godišnji prihod bio 30.000 eura. Nejasno je zašto su uzeti ovakvi optimistički parametri, imajući u vidu da u ovom trenutku u crnogorskom agraru ovako razvijena gazdinstva predstavljaju pravu rijetkost, kao i činjenicu da u slivu Morače danas polovinu stanovništva čini stara populacija. Takođe, DPP ne objašnjava ko će uložiti tolika sredstva u agro-proizvodnju.
DPP predviđa da će za izmještanje puteva, eksproprijaciju zemljišta, izgradnju prenosnih dalekovoda, planove upravljanja dmštvenim i pitanjima životne sredine, kao i za troškove vlasnika biti potrebno oko 150 miliona eura. Plan ne objašnjava kako se došlo do ove sume, a tokom javne rasprave iskazana je rezerva da su troškovi potcijenjeni, i da bi mogli da budu veći i za stotinu miliona eura. Autori DPP su saopštili da tek treba da rade elaborat o eksproprijaciji zemljišta, što dodatno dovodi u pitanje projekciju koja je saopštena.
D. P.
O rizicima od rušenja brana ni slova
“DPP uopšte ne sadrži elaborat o podacima o rizicima rušenja kaskadnog sistema na Morači i zaštiti stanovništva u takvoj situaciji, a tokom javne rasprave saopšteno je da se radi o vojnoj tajni, što potvrđuje daje proces netransparentan. UNDP je nedavno sugerisao da je osnovni preduslov za svaki projekat zadržavanja vode, koji podrazumijeva kaskadne nivoe brana, da se obavi procjena rizika od katastrofe, ukoliko se jedna od gornjih brana obruši i ako se voda koja se bude otpustila, prelije preko nižih brana i uzrokuje popuštanje svake brane u nizu”, kaže se u komentarima MANS-a.
