Izveštaj o izveštavanju pružalavaca medijskih usluga (PMU) u nadležnnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz Srbije tokom kampanje za predsedničke izbore u Crnoj Gori 2023. godine

O monitoringu izveštavanja pružalaca medijskih usluga u nadležnnosti Regulatornog tela za elektronske medije iz Srbije tokom kampanje za predsedničke izbore u Crnoj Gori

Biro za društvena istraživanja – BIRODI je sproveo monitoring izveštanja pružalaca medijskih usluga (PUM) u Srbiji o predsedničkim izborima u Crnoj Gori koji se održani 19. marta 2023. godine (prvi krug) i 2. aprila (drugi krug).

Pravni osnov za sprovođenje monitoring izveštavanja čini:

• Zakon o elektronskim medijima, član 24[1]
• Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj saradnji[2]

Evropska konvenciju o prekograničnoj televiziji (EKPT) Saveta Evrope[3] (Strasbur, 1989), koja reguliše prekogranični prenos i reemitovanje televizijskog programa, su ratifikovale 34 države[4], dok je 7 zemalja potpisalo, ali nije i ratifikovalo dokument.

Sve države Zapadnog Balkana, kao i ostale države regiona, su potpisnice ove konvencije. Sve one su se obavezale da će na svojoj teritoriji obezbediti slobodu izražavanja i informisanja, kao i slobodu prijema i reemitovanja programskih usluga u skladu sa članom 4 Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji (EKPT), koji je utemeljen u članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

EKPT definiše obaveze zemalja, nacionalnih regulatornih tela i emitera, mehanizme koji treba da obezbede saradnju zemalja potpisnica u primeni konvencije, kao i proceduru u slučajevima kršenja odredaba kovencije.

Zemlje, potpisnice EKPT-a, u koje spadaju i zemlje regiona, su dužne da obezbede da svi emiteri koji su pod njihovom nadležnošću poštuju odredbe konvencije, što znači i da reaguju u slučajevima kada se konvencija krši. 

Osim što su potpisnice Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji (EKPT), zemlje Zapadnog Balkana, kao zemlje kandidati za članstvo u EU ili zemlje potencijalni kandidati, imaju obavezu da u svoje medijsko zakonodavstvo unesu rešenja iz evropske regulative, konkretno iz Direktive EU o Audio-vizuelnim medijskim uslugama (AVMS) koja je doneta 2010. godine,  a unapređena 2018. Direktiva AVMS reguliše i pitanja kojima se bavi EKPT, s tim što se njima bavi detaljnije i što, za razliku od EKPT, pokriva celokupnu oblast audio-vizuelnog sektora (TV, radio, audio-vizuelne usluge na zahtev, kao i onlajn platforme za deljenje videa [5]), a ne samo televizijske programe.

Pri izboru PMU-ova koji su uzeti u uzorak za monitoring izveštavanja rukovodili smo se činjenicom o uticaju koji PMU imaju na teritoriji Crne Gore emitovanjem i reemitivanjem prorgama.

Prema raspoloživim podacima Agencije za elektronske medije Crne Gore, podaci iz marta 2022. godine[6],  na teritoriji Crne Gore:

• 77,1% domaćinstava se informiše preko kablovskih televizija
• 26,9% građana Crne Gore se informiše preko televizija iz regiona
• Kada su u pitanju PMU, koji su pod nadležnosti REM-a preko TV Pink se informiše 8,4% građana Crne Gore, 8% kao izvor koristi TV Prva,  2,4 kao izvor koristi RTS, a 0,9% TV Happy.
• Jutarnji programi, PMU koji su pod nadležnosti REM-a, bitan format za informisanje građana (Pink – 6%, Prva – 2,6%; Happy – 0,9%i RTS – 0,8%)
• Među političkim emisijama 1% ispitanika je izjavilo da najčešće prati Ćiriliću (TV Happy).

Na osnovu predstavljenih podataka monitoringom izveštavanja o predsedničkim izborima u Crnoj Gori obuhvaćeni su:

• RTS,
• Pink,
• Happy,
• Prva i
• B92

Predmet monitoringa izveštavanja PUM su bili medijskim prilozi i emisije u kojima je tema bila izbori za predsednika Crne Gore i/ili prisutni kandidat za predsednika Crne Gore. U kontekstu toga analizirani su:

• Vremenska zastupljenost aktera
• Tona izveštavanja medija o akterima
• Teme analiziranih priloga
• Argumetancija koju su akteri koristili u analiziranim prilozima
• Diskurs postupanja aktera u analiziranim prilozima

Kvantitaivna analiza

Posmatrajući tematski okvir priloga na nivou oba kruga, učesnici u analiziranim emisijama su se najviše bavili temama: rezultati izbora, o izborima uopšteno, odnosom Crne Gore i Srbije, podnošenjem kandidatura, krizom demokratije u Crnoj Gori, odnosm Crne Gore i EU, antisrpskom agendum u Crnoj Gori.

Tabela 1. Tematska struktura analiziranih priloga

Pored tematske strukture, predmet monitoring izveštavanja PMU tokom kampanje za predsedničke izbore u Crnoj Gori bila je analiza prisutnosti ključnih procesa za Crnu Goru kao državu.

Podaci iz Tabele 2. govore da su u analiziranim prilozima u najvećoj meri bili diskutovani procesi pridruživanja Crne Gore EU, dalji proces demokratizacije uključujući i manjkavosti iz prošlosti pre svega u vreme vlasti Mila Đukanovića, zatim pitanje položaja Srba u Crnoj Gori iz vizure Srbije kao matice i status Srpske pravoslavne crkve.   

Tabela 2. Analiza prisutnosti društveno-političkih procesa u analiziranim prilozima

Iz analitičko-medijske vizure bilo je bitno da vidimo koju su argumetaciju koristili akteri u monitorisanim prilozima.

Nalazi iz Tabele 3 ukazuju da su glavnu reč imali: političari i kandidati na izborima, novinari sa svojim podacima, stavovi analitičara i stručanjaka, kao i stavovi novinara. Stavovi građana i istraživanja javnog mnjenja su bila u “drugom” planu. Treba imati u vidu da kada se govori o analitičarima, da u Srbiji postoji grupa analitičara koja ima zadatak da promoviše politiku vlasti umesto vlasti.

Tabela 3. Argumentacija u analiziranim prilozima

             Nalazi o argumentaciji govore i o generalnoj prirodi priloga po pitanju prisutnih diskursa. Analiziranim prilozima su dominirali informativni, kritičko-analitički i promotivni, ali i tabloidni diskursi.  Ovo ukazuje da su mediji pre svega bili usmereni ka izbornim akterima davajući podršku nekom od kandidata ili pokušavajući da je “obore”. Ovaj nalaz takođe pokazuje da su neki od PMU  su želeli da ostanu po strani kada su u pitanju predsednički izbori u Srbiji. Analiza izbornog procesa bila je u drugom planu.

Tabela 3. Diskurs u analiziranim prilozima

            Podaci iz tabele 4 pokazuju da je najzastupljeniji akter tokom pre svega prvog izbornog kruga kampanje za predsedničke izbore u Crnoj Gori bio Andrija Mandić, trećeplasirani kandidat u trci za predsednika Crne Gore.

Na drugom mestu po zastupljenosti u analiziranim PMU bio je dotadašnji predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, a na trećem mestu po zastupljenosti sa skoro tri puta manje vremena bio je pobednik predsedničkih izbora u Crnoj Gori, Jakov Milatović.

Bitno je naglasiti da je Milo Đukanović bio lider “posrednog predstavljanja”, jer je najviše vremena bio predstavljen kroz pominjanje drugih. Od tri prvoplasirana kandidata u okviru posmatranih televizija, najviše neposrednog pominjanja, odnosno priliku da sam saopšti svoje stavove je imao Andrija Mandić.

Prisutnost ostalih kandidata za predsednika Crne Gore u posmatranim televitijskim emisijama je bila skoro zanemarljiva, tako da iz metodološko-statističkih razloga fokus analize će biti na prva tri kandidata uz tabelarno izlaganje rezultata za sve kandidate.

Tabela 4. Zastupljenosti kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na PMU u nadležnosti REM-a

            Kada se pogleda Tabela 5, u kojoj se nalaze podaci o tonalitetu predstavljanja predsedničkih kandidata, jasno se vidi da je u prvom krugu u analiziranim prilozima o predsedničkim izborima u Crnoj Gori, najpozitivnije je bio predstavljen Andrija Mandić (60,7%) nasuprot najnegativnije predstavljenom Milu Đukanoviću (80,5%) dok je relativno balansirano bio predstavljen Jakov Milatović.

Za razliku od prvog kruga, u drugom krugu u proseku Milo Đukanović bio je predstavljen neutralno (88,2%), a Jakov Milatović je 2/3 vremena (62,8%) bio pozitivno predstavljen. 

Tabela 5. Tonalitet predstavljanja kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na PMU u nadležnosti REM-a

Na Radio televizija Srbije (RTS) u prvom krugu najviše posrednog predstavljanja su imali Milo Đukanović i Jakov Milatović uz Andriju Mandića. Isto trojac je imao i najviše vremena da se neposredno predstavi biračima i iskaže svoje stavove. Za ostale kandidate se to ne može reći, jer su marginalno prestavljeni.

U okviru drugog kruga Đukanović je imao više posrednog predstavljanja, što znači da su akteri o njemu govorli, nego što je on imao mogućnost da predstavi svoje stavove, dok je Jakov Milatović imao više medijskog prostora da prezentuje svoj program.

Tabela 6. Zastupljenosti kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na RTS-u

            Milo Đukanović je tokom prvog kruga uz Draginju Vukasnović Stanković bio najnegativniji akter kada se posmatra samo posredno predstavljanje sa 50,4% negativnog vremena. S druge strane, Jakov Milatović i Andrija Mandić su bili kandidati koji su bili najviše pozitivno, odnosno neutralno predstavljeni u prvim krugu.

            U analiziranim prilozima RTS-a tokom drugog kruga u delu posrednog predstavljanja, Milo Đukanović je bio negativno predstavljen (49,5%), dok se Jakov Milatović pomerio na neutralnom predstavljanju (63,5%).   

Tabela 7 . Tonalitet predstavljanja kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na RTS-u kada su posredno predstavljeni

Druga televizija sa kojom ćemo se baviti je TV Pink.

Prema nalazima monitoringa izveštavanja najveće komercijalne televizije u Srbiji, na ovoj televiziji Milo Đukanović je bio akter koji je najviše imao posrednog poredstavljanja, a Andrija Mandić je imao najviće mogućnosti da (neposredno) priča. Novoizbrani predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, je u prvom krugu kampanje bio deo marginalno predstavljenih predsedničkih kandidata. 

U drugom krugu imamo rast prisutnosti Mila Djukanovića i Jakova Milatovića kada je u pitanju posredno predstavljnje, uz napoemnu da je Jakov Mlatović ima rast posrednog predstavljnja od skoro tridest puta.

 Tabela 8. Zastupljenosti kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na Pinku

            Posmatrajući tonalitet predstavljanja samo u okviru posrednog predstavljanje aktera na TV Pink najnegativnije predstavljeni akteri u prvom krugu su bili Andrija Mandić (74%) i Milo Đukanović (41,1%), dok je Jakov Milatović bio neutralno predstavljen sa 100% vremena u okviru 30 sekundi koliko je dobio u prvom krugu. 

Tabela 9 . Tonalitet predstavljanja kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na Pinku-u kada su posredno predstavljeni

TV Happy je televizija koja je intenzivno pratila predsedničke izbore u Crnoj Gori. Na ovom PMU najviše posrednog predstavljanja u prvom krugu predsedničkih izbora je imao bivši predsednik Milo Đukanović, na drugom mestu Andrija Madić, na trećem  Draginja Vuksanović Stanković, a četvrtom Jakov Milatović. U drugom krugu, kada su “koplja ukrstili” Đukanović i Milatović, Milo Đukanović je imao 362 sekunde neposrednog vremena, a Jakov Milatović 0 sekundi.

Tabela 8. Zastupljenosti kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na Happy-u

Analizirajući tonalitet predstavljanja u prvom krugu kampanje za predsedničke izbore, Milo Đukanović je bio 100% negativno predstavljen. Uz Đukanovića, većinski negativno predstavljen u prvom krugu je bio i pobednik izbora za predsednika Crne Gore, Jakov Milatović (64,2%). Jedini pozitivac na TV Happy je bio Andrija Mandić sa 75,6% pozitivnog vremena.

Ovako opisana situacija je izmenjena u drugom krugu na način da je Milo Đukanović većinski bio predstavljen sa negativnim vremenom (86%), a Jakov Milatović sa većinski pozitivnim vremenom (68,9%).

Tabela 11 . Tonalitet predstavljanja kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u Crnoj Gori na Happy-u kada su posredno predstavljeni

Izveštavanje TV Prva o predsedničkim izborima u Crnoj Gori faktički počinje sa drugim predsedničkim krugom, kada se kao akteri u najvećoj meri pojavljauju Milo Đukanović i Jakov Milatović, na način da je Milo Đukanović imao više posrednog vremena, a to znači da su tokom tok vremena drugi govorili o njemu.

Odnos posrednog i neposrednog vremena u slučaju Đukanovića na TV Prva tokom drugog kruga je bila 1717:141 sekundi.

Tabela 12. Zastupljenosti kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u

Crnoj Gori na Prvoj

U izveštavanju TV Prva tokom prvog kruga predsedničkih izbora u Crnoj Gori dominira neutralan ton predstavljanja svih kandidata koji su imali bilo kakvo pojavljivanje na ovoj televiziji. U drugom krugu nastupa promena na način da je Milo Đukanović bio negativac sa 82,3% negativnog vremena, dok je Jakov Milatović imao 44% neutralnog i 38,2% pozitivnog vremena u drugom krugu na TV Prva.

Tabela 13 . Tonalitet predstavljanja kandidata tokom dva kruga kampanje za predsedničke izbora u Crnoj Gori na Happy-u kada su posredno predstavljeni

Televizija B92 je praćenje izbora u Crnoj Gori počela i završila prenosom debate dva predsednička kandidata: Mila Đukanovića i Andrije Mandića koja je održana na TV Prva i TV E 16. marta[9]. Jakov Milatović kao i ostali kandidati nisu bili predmet pažnje novinara B92.

Analiza prikrivenog reklamiranja izbornih kandidata

Predmet analize monitoringa izveštavanja PMU koji su u nadležosti REM-a tokom kampanje za predsedničke izbore je i “prikriveno reklamiranje izbornih kandidata. Pod “prikrivenim reklamiranjem izbornih kandidata” podrazumevamo izveštavanje koje za cilj ima ili da izborni akter poveća ili da smanji mogućnos realizacije svojih ciljeve u kampanji za izbore. Generlano posmatrano izveštavanje posmatranih PUM-ova se može podeliti na:

• informativno-analitične
• promotivno-etiketirajuće

U prvu grupu PUM-ova se mogu svrstati oni PMU, koji su u predsedničkih izbora u Crnoj Gori sve predstavničke kandidate predstavili na relativno jedank način kada je u pitanju vreme, odnosno pojednako pozitivno, neutralno i negativno. U prilozima ovih televizija su predsednički kandidati predstavljeni kroz njihove političke biografije, ponašanje u procesu kandidivanja u kontekstu spremnosti da se podrede izbornom rezultatu (ovo pre svega važi za kandidate koji su bili na strani protiv Mila Đukanovića), izbornim šansama u prvom i drugom krugu.

Novinari ovih televizija u svojim prilozima su ukazali na izborne uslove i tom prilikom su istakli incident na Cetinju kada je napadnut kandidat Jakov Milatović, odnosno stanje sa Ustavnim sudom. U prilozima (RTS i Prva) u ulozi analitičara su bili profesori univerziteta, koji imaju ekspertizu za oblast izbora, odnosno analitičari koji se bave istraživanjem javnog mnjenja. Valja naglasiti da je televizija B92 16. marta na tri dana pre izbora preuzela izborni duel izmedju Mila Djukanovića i Andrije Mandića. Ovo naglašavamo, jer u prethodnom izbornom ciklusu tokom predsedničkih izbora u Srbiji nije bilo duela kandidata za predsednika Republike Srbije u kojima je učestvovao Aleksandar Vučić. Najbliže ovom tipu izveštavanja je bila Radio-televizija Srbije.

U drugu grupu PUM-ova su svrstani oni koji su u svom programu sa jedne strane pozitivno predstavljali Andriju Mandića kao srpskog kandidata, a Mila Đukanovića kao antisrbina, protivnika srpske pravoslavne crkve, šefa koruptivnog-kriminalnog režima na čijem su čelu su on i njegova porodica, kao i da je ima podršku Zapada.

U emisijama ovih PUM-ova najzastupljenijim akteri su bili provladini i pro-desni analitičari, koji u velikom broju slučajeva nisu imali ekspertizu u oblasti izbora. Neki od njih su bili aktivno uključeni u kampanje predsedničkih kandidata u Crnoj Gori a da to novinari nisu saopštili. Ovi analitičari su ovim izjavama kršili odredbe Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja mediskih usluga pre svega član 27 – govor mržje i član 29 – kršenje pretpostavke nevinosti. Neretko, novinari u ovim emisijama su bili u funkciji promocije Andrije Mandića i negativnog prikazivanja Mila Đukanovića. Televizije, pre svega, Happy i Pink su imale ovaj vid izveštavanja.

Iz izveštaja o monitorigu izveštavanja PMU u nadležnosti REM-a o izborima za predsednika Crne Gore se može zaključiti da postoje indikacije o postojanju prikrivenog reklamiranja izbornih kandidata.

Ovo se prevashodno odnosi na kandidata Andriju Mandića, koji je bio predstavljen kao “srpski kandidat” koji ima podršku javnosti u Srbiji, jer se radi o reprezentu interesa srpskog naroda u Crnoj Gori. Ovaj nalaz pre svega se odnosi na televiziju Happy, koja je obimom izveštavanja i zastupljenosti Andrije Mandića, ali i izbornom gostiju i tema pre svega u jutarnjem programu favorizovala Andriju Mandića kao kandidata za predsednika Crne Gore do nivoa koji se može okaraterisati “prikrivenim reklamiranjem izbornih kandidata”, jer se radi o kandidatu koji je na na ovoj televiziji bio predstavljen sa ¾ pozitivnog vremena (75,6%).

Ako bi se uzeo “kriterijum” “predstavljanja” Srba u  Crnoj Gori  kandidati, kao uslov da budu u adekvatno tretirani od PMU u Srbiji tokom prededničkih izbora ostali “srpski kandidati” nisu bili u prilici da saopšte svoje programe ne samo na Happy, već i na ostalim PMU koji su u nadležnosti REM-a.

U promociji Andrije Mandića kao predsedničkog kandidata koji je imao prikrivenu medijsku promociju na TV Happy nisu bili uključeni javni funkcioneri i akteri iz vladajućih partija u Srbiji, već provladini analitičari, gledano prema aktuelnim Vladama Srbije i Crne Gore.

Neki od analitičara su bili direktno su angažovani u kampanji predsedničkih kanditata u Crnoj Gori, a što nije bilo od strane voditelja navedeno čime je prekšen članovi 4 i 5 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga[10].   Valja naglasiti da izvestan broj analitičara koji su komentarisali izborni proces u Crnoj Gori nemaju ekspertizu u oblasti izbornih procesa i deo su stalnih postavki analitičara (Pink i Happy).

I ovaj monitoring izveštavanja PMU je pokazao problem predstavljanja analitičara, odnosno ko se pod analitičarem i stručnjakom predstavlja u PMU, jer se vrlo često dešava da osobe koje se predstavljaju kao stručanjci  nemaju adekvatan nivou obrazovanja kako je to propisani Nacionalnim standardima klasifikacije zanimanja[11], odnosno nemaju stručnost/ekspertizu za oblast koju komentarišu što utiče integritet izveštavanja PUM-a.

Kada govorimo o prikrivenom reklamiranju tokom izbora za predsednika Crne Gore, govorimo o korišćenju analitičara, koji koristeći “autoritet” znanja, koji nosi zanimanje analitičara, ali i nezavinost i odvojenost od izbornih takmaca. Na taj način se stvara predstava da ono što oni izgovore analitičari je objektivno, a u suštini imamo promovisanje (primer Andrije Mandića), kritikovanje do nivoa etiketiranja (primer Mila Đukanovića) i primer marginalizacije potencijanog konkurenta Andriji Mandiću sa kojim deli isto biračko telo (primer Jakova Milatovića).

 Jedan od instrumenata prikrivenog reklamiranja je upotreba istraživanja javnog mnjenja suprotno Kodeksu profesije. Ovde se pre svega misli na Kodeks Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja[12]. U velikom broju analiziranih emisija su navođena istraživanja javnog mnjenja kao argumentacija o izbornim šansama predsedničkih kandidata. Međutim, oni koji su ih navodili, a to su analitičari i istraživači, nisu navodili podakte kao što su: ko je naručilac istraživanja, ko je realizovao istraživanje. kada je i kojom tehnikom su prikupljeni podaci, veličina i tip uzorka, način ponderacije uzorka.

Za deo navedenih podataka (ko je organizovao istraživanje, ko je realizovao, na kojem uzorku, u kojem periodu i kojom tehnikom je prikupljen istraživački matrijal i sa kojom uzoračkom greškom) postoji obaveza da se iznesu po Pravilniku o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga član 16.

Pri iznošenju podataka o istraživanjima javnog mnjenja primetno je bilo da neretko prećutkivalo se šanse u drugom krugu izbora zbog strukture biračkog tela i same političke biografije Andrije Mandića manje u konkurenciji za izvesnim učesnikom II kruga, Mila Đukanovića, od Jakova Milatovića.

Analize analitičara koje su pokazivali pre svega analitičari na TV Happy i TV Pink su u prvom krugu stvarali sliku postoje dva glavna kandidata za prednika Crne Gore bili Milo Đukanović, koji je na negativan način predstavljen time što je povezivan sa antisrpstvom, negativnim odnosom prema Srpskom pravoslavnom crkvom, kriminalom i korupcijom, dugom i nedemokratskom vlašću koja je podržana od strane Zapada. Drugi predsednički kandidat je bio Andrija Mandić. On je predstavljen na pozitivan način kao “srpski kandidat”. Istovremeno u analiziranim prilozima Andrija Mandić je predstavljan kao kandidat koji insisitra na pomirenju na nivou Crne Gore.

Ostali kandidati su marginalizovani uključujući i Jakova Milatovića za kojeg su istraživanja javnog mnjenja govorila da ima veći potencijal za pobedu protiv Mila Đukanovića u drugom krugu što je se i desilo.

U prilog ovoj slici je i emitovanje debate između Mila Đukanovića i Andrije Mandića na TV B92 16. marta 2023 samo tri dana pre izbora. 

[1] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_medijima.html

[2] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/3060-15%20-lat.pdf

[3] https://rm.coe.int/168007b0d8

[4] Evropska konvencija o prekograničnoj televiziji stupila je na snagu u Crnoj Gori 1. juna 2008, a u Srbiji 1.1.2010.

[5] Platforme za deljenje videa (video-sharing platforms) su onlajn platforme na koje korisnici mogu da postavljaju svoje video klipove i da ih dele. U platforme za deljenje videa spadaju i internet sajtovi društvenih mreža.

[6] https://aemcg.org/wp-content/uploads/2022/02/Istrazivanje-o-stavovima-i-percepciji-gradana-CG-o-televiziji-mart-2022.pdf

[7] Neposredno predstavljnje je kada akter priča o sebi, a posredno predstavljanje je kada neko drugi priča o akteru koji je predmet monitoringa izveštavanja medija.

[8] Iznosi posmatranog vremena su u sekundama

[9] https://www.youtube.com/watch?v=Qex9KhVWDbY

[10] http://www.rem.rs/uploads/files/Podzakonska%20regulativa/ Pravilnik%20o%20zastiti%20ljudskih%20prava%20u%20oblasti%20pruzanja%20medijskih%20usluga.pdfv  

[11] http://kodekssifara.minrzs.gov.rs/documents/Prirucnik_za_primenu_jedinstvenog_kodeksa_sifara_za_unosenje_i_sifriranje_podataka_u_evidencijama_u_oblasti_rada.pdf (strana 19 i 20)

[12] https://wapor.org/about-wapor/code-of-ethics/