MANS poziva Ministarstvo ekonomije da prestane da obmanjuje javnost plasiranjem nepotpunih i netačnih informacija koji se tiču procedure u realizaciji projekta izgradnje HE na Morači i konačno objavi sva dokumenta kako javnost više ne bi nagađala koji dio teritorije se namjerava potopiti, pod kojim uslovima i u čijem interesu.
Tvrdnja Ministarstva da Nacrt koncesionog ugovora ne mora da sadrži predmet koncesije je, u najmanju ruku, vrijeđanje inteligencije, a njegovi čelnici ne treba da podučavaju MANS razlici između nacrta ugovora i konačnog ugovora. Predmet koncesije predstavlja bitan element ugovora, pa je tvrdnja da ne mora da bude naveden i u nacrtu, krajnje smiješna.
Apsolutno je nedopustivo ostaviti budućem koncesionaru da on predloži svoje rješenje, koje će zatim samo biti ucrtano kao predmet u konačnu verziju ugovora, čime se samo potvrđuju strahovanja da je budući koncesionar već poznat, koji će izvoziti crnogorsku struju i ubirati profit od čega građani neće imati posebne koristi.
Budući da smo iz Ministarstva ekonomije poslednjih dana zatrpani podacima o rastu BDP i opštem napretku nakon što budu sagrađene brane, bilo bi uputno da nam saopšte i kako su došli do tih projekcija. Ministarstvo ekonomije je svojevremeno angažovalo Univerzitet Mediteran da izradi dokument pod nazivom “Procjena ekonomskih efekata izgradnje hidroelektrana na Morači”, posao koji nikada nije doveden do kraja.
Prema informacijama sa kojima raspolaže MANS-a, ključni razlog zbog kojeg je Univerzitet Mediteran zatražio raskid ugovora je bilo insistiranje Ministarstva da određene podatke koji su generisani projekcijama, interpretira na svoj način, odbijajući da se istovremeno objave metodološke napomene i izvještaj koji bi objasnio dobijene projekcije, što bi praktično onemogućilo Ministarstvo da manipuliše podacima.
Prava je istina da je makroekonomska projekcija koja je rađena mogla odgovoriti samo na limitirani broj pitanja, ali ne i dati konačno “zeleno svijetlo” za kompletan projekat gradnje sistema elektrana na Morači.
Tako podaci pokazuju da ovakva vrsta investicije nema nikakvog uticaja na dugoročnu stopu rasta BDP, a da je dugoročni relativni prirast BDP generisan izgradnjom elektrana zanemarljiv. Takođe nema ni spektakularnog uticaja na nivo BDP, osim nešto značajnijeg u godinama gradnje, a ni ostala dva parametra koji su se ticali uticaja projekta na fiskalnu projekciju i na platno bilansnu poziciju, nijesu pokazali specifične koristi koje se mogu očekivati od projekta. Suština je da Ministarstvo nije uradilo ključnu cost-benefit analizu za projekat u cjelini, jer je jedino ona mogla da ponudi odgovor na osnovno pitanje društvene isplativosti projekta.
Ministarstvo ekonomije takođe krije od javnosti da je analiza Mediterana pokazala i da nema nikakvog razloga da se da prednost gradnji elektrana na Morači, jer bi isti efekat imao i neki drugi energetski projekti.
Stoga je očito da Ministarstvo prezentuje podatke koji njima odgovaraju, a pri tome još nije objasnilo ni da li je analiza konsultantske kuće Poyry, osim ekonomske i finansijske projekcije, obuhvatila i, recimo, tok monetarno izraženih prirodnih i ekoloških troškova ili očekivane troškove u slučaju seizmičkog katastrofalnog događaja.
Ukoliko Ministarstvo nema šta da krije od svojih građana, neka objavi ekonomske studije na kojima je rađen projekat i otkloni sve sumnje o svojoj ulozi u čitavoj priči.
Ines Mrdović
Programski asistent na programu za urbanizam
