Zvanični podaci demantuju Vladu i Petera Manka o ulaganju od 400 miliona eura
Iz firme Adriatic Marinas, koja gazduje marinom Porto Montenegro u Tivtu, proteklih godina u državnu kasu se nije slio ni cent od poreza na dobit, već ona negativno posluje i na kraju prošle godine je imala nepokriveni gubitak od 38,6 miliona eura, pokazuje analiza Istraživačkog centra MANS-a, koja je urađena na bazi zvaničnih finansijskih izvještaja tivatske kompanije.
Istovremeno, iako iz Adriatic Marinas javno tvrde da su uložili preko 400 miliona eura u projekat, u finansijskim iskazima te kompanije za 2015. godinu, vrijednost „nekretnina, postrojenja i opreme“ je prikazana u iznosu od samo 89 miliona eura, dok je firma upošljavala 134 radnika.
Nekadašnji vojno remontni zavod prodat je u oktobru 2006. godine firmi u vlasništvu kanadskog milijardera Pitera Manka, koji se početkom ovog mjeseca povukao iz čitavog posla, prepuštajući projekat Porto Montenegro investicionom fondu iz Dubaija, pod uslovima koji nijesu javno objelodanjeni, ali su kanadski mediji prenijeli nezvanične informacije da je Mank prodao marinu za najmanje 200 miliona eura.
Vojno remontni zavod svojevremeno je prodat Manku za cijenu od 3,2 miliona eura, dok se kupac istovremeno obavezao da će za socijalni program, odnosno isplatu otpremnina radnicima obezbijediti dodatnih 15 miliona i u roku od četiri godine u tivatsku marinu investirati najmanje 106 miliona eura.
Vlada je u julu 2014. godine firmi kanadskog milijardera izdala potvrdu o realizaciji minimalnih investicionih obaveza, u kojoj se navodi da su iznosile nešto preko 164 miliona eura, dok menadžment Adriatic Marinas u javnosti iznosi tvrdnje da su investirali preko 400 miliona. Međutim, na kraju prošle godine Mankova firma je vrijednost „nekretnina, postrojenja i opreme“ prikazala u iznosu od 89 miliona, pa se postavlja pitanje stvarno investiranog iznosa.
Pored toga, poznato je da je Vlada, prodajući vojni zavod u Tivtu, kanadskom milijarderu garantovala niz povoljnosti, poput izdavanja lokacije u zakup na čak 90 godina, planskog regulisanja područja shodno zahtjevima investitora i njenog proglašenja slobodnom zonom (čime je gorivo za jahte oslobođeno od plaćanja poreza, carine i akciza), kao i sniženja stope PDV-a na usluge u marinama na samo 7 odsto.
Na taj način država se odrekla značajnog fiskalnog prihoda, kojeg bi ubirala po tom osnovu, istovremeno omogućavajući marini Porto Montenegro da bude konkurentnija u odnosu na bilo koju drugu marinu u regionu, a njenom vlasniku ostvarenje značajnog prihoda.
Podaci iz finansijskih izvještaja Adriatic Marinas pokazuju da je ona u periodu od sedam godina, odnosno od 2009. do kraja prošle godine, ostvarila prihod od oko 120 miliona eura. Istovremeno, još dvije vlasnički povezane firme Adriatic Marinas Services, koja je ugašena krajem prošle godine, i Porto Montenegro Facilities Managment, prikazale su u ranijim godinama prihod od najmanje 34,7 miliona, ali nije jasno da li je ova suma uključena u konsolidovani izvještaj Adriatic Marinas.
Kada su u pitanju zapošljavanja, Adriatic Marinas je na kraju prošle godine upošljavao 134 radnika, a još dvije povezane firme Porto Montenegro Facilities Management i Porto Montenegro zapošljavale su dodatnih 72 radnika, što je ukupno 206 uposlenih. Ugašena firma Adriatic Marinas Services je na kraju 2014. godine zvanično imala 5 zaposlenih.
Svi ovi finansijski i podaci o zapošljavanjima negiraju Vladine ocjene da je projekat Porto Montenegro jedna od najuspješnijih privatizacija u zemlji u poslednjoj deceniji, posebno kada se ima u vidu da je nekadašnji vojno remontni zavod u Tivtu sredinom 2005. godine zapošljavao blizu 500 radnika. Ono što je nesporno jeste da se država odrekla značajnih fiskalnih prihoda i da su njene koristi bile vrlo ograničene, dok je sa druge strane od projekta Porto Montenegro najviše koristi imao upravo strani investitor.
Mank o Đukanoviću: „Volim tog čovjeka“
Kanadski milijarder Piter Mank otkrio je sredinom 2008. godine da mu je poslovni partner, ruski oligarh Oleg Deripaska „otvorio vrata“ za projekat u Tivtu.
Naime, Mank je tada za kanadski list „Globe and Mail“ izjavio da mu je četiri godine ranije jedan prijatelj predložio da ulaže u Crnu Goru. Nakon toga je pozvao kanadskog ambasadora u Beogradu, koji mu je saopštio da će Crna Gora uskoro biti nezavisna i postati Monako.
Mank je potom pozvao svog poslovnog partnera Deripasku, koji je telefonom razgovarao sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, a ubrzo je letio avionom crnogorske Vlade iznad Crne Gore, ugledao Tivat i odlučio da investira. „Volim tog čovjeka“, rekao je tada Mank za Mila Đukanovića.
Privatizacioni Ugovor o kupovini, prodaji i investiranju u vojnu imovinu Mornaričko-tehničko remontnog zavoda „Sava Kovačević“ Tivat i Doma vojske Tivat jedan je od rijetkih na kojem je Đukanovićev potpis.
Od intervjua Manka 2008. godine do danas, Crna Gora nije Monako, Deripaska je pokrenuo nekoliko arbitražnih postupaka protiv Crne Gore zbog spora sa Vladom u vezi privatizacije Kombinata aluminijuma Podgorica, a i kanadski milijarder je u međuvremenu odlučio da „digne sidro“ iz Tivta.
Prema medijskim informacijama, Mank je u Porto Montenegru imao većinsko vlasništvo, dok su mu partneri u poslu bili njegov sin Entoni, familija Rotšild, francuski miijarder Bernar Arno, Deripaska…
Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije i Ambasade SAD u Podgorici. Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za Afirmaciju Nevladinog Sektora – MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima donatora.
