Skupštini hitno potrebna reforma u oblasti kontrole rada državnih organa i antikorupcijskih aktivnosti

Brojne kritike koje je Evropska Komisija uputila crnogorskom Parlamentu, kroz objavljeno Mišljenje o kandidaturi za clanstvo Crne Gore i prateci Analiticki izvještaj pokazuju da je Skupštini hitno potrebna korjenita reforma u oblasti kontrole rada državnih organa i antikorupcijskih aktivnosti.

Kao posebni problemi u radu crnogorskog Parlamenta isticu se slaba kontrola rada izvršna vlasti, nekorišcenje svih kontrolnih mehanizama koje Parlament ima na raspolaganju, kao i slabe aktivnosti u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, na šta i MANS vec godinama ukazuje. Komisija navodi da je potrebno iskazati jasnu politicku volju kako bi se unaprijedili rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Štaviše, poseban akcenat Evropska komisija je dala nedostatku parlamentarnih kapaciteta za provjeru uskladenosti predloženog zakonodavstva sa Akijem i Evropskim standardima, navodeci da se Parlament iskljucivo oslanja na informacije o uskladenosti zakonodavstva koje dobija od Vlade, što je primjedba koju MANS takode u kontinuitetu iznosi, i to kao jedan od kljucnih problema Skupštine.

Sa druge strane, posebno se kritikuje cinjenica da poslanici u isto vrijeme obavljaju i razlicite izvršne funkcije, i da participiraju u upravnim odborima javnih preduzeca što je, kako navodi Komisija, u suprotnosti sa Evropskim standardima. Zbog toga, Komisija predlaže hitne izmjene Zakona o sprjecavanju sukoba interesa, kako bi se poslanicima onemogucile ove aktivnosti. Naime, problem obavljanja drugih funkcija od strane poslanika ogleda se u tome što na te funkcije poslanike postavlja Vlada, i na taj nacin im omogucava sticanje ogromnih mjesecnih prihoda, što direktno utice na nezavisnost poslanika ciji je posao da tu istu Vladu redovno kontrolišu.

Imajuci u vidu sve ove, ali i brojne druge kritike koje je Evropska Komisija uputila Skupštini Crne Gore, smatramo da bi Predsjednik Parlamenta morao da se još više potrudi i da svojim autoritetom obezbijedi da Skupština konacno pocne da radi u skladu sa onim što od nje zahtijeva Evropska Unija.

Predlažamo Predsjedniku Krivokapicu da u što hitnijem roku inicira uspostavljanje posebnog skupštinskog radnog tijela koje bi se bavilo pracenjem procesa borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, što je obaveza koju je Skupština na sebe preuzela još krajem decembra 2007. godine usvojivši Rezoluciju o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ipak, ni nakon tri godine Parlament nije ucinio ama baš ništa kako bi se ova njegova obaveza ispunila, i kako bi na pravi nacin dao svoj doprinos borbi protiv korupcije i organizovnaog kriminala.

Što se tice nadzora nad radom državnih institucija, smatramo da bi Skupština morala da intenzivira korišcenje postojecih kontrolnih mehanizama, s tim da njihovo korišcenje konacno pocne da daje rezultate. Naime, Parlament je do sada najcešce organizovao razlicita saslušanja državnih funkcionera, ali ona nikada nisu rezultirali konkretnim promjenama zakonodavstva kako bi se problemi prevazišli, usvajanjem obavezujucih zakljucaka na plenumu niti predlozima za razrješenje onih funkcionera koji svoj posao ne rade na adekvatan nacin. Štaviše, neophodno je da Parlament pocne i sa korišcenjem parlamentarne istrage od cega se do sada bježalo jer taj kontrolni mehanizam prepoznaje cak i Ustav Crne Gore, i njegovo korišcenje bi osiguralo adekvatnu kontrolu rada vlasti.

Sa druge strane, Skupština treba da u što hitnijem roku donese Zakon o parlamentarnom nadzoru oblasti bezbjednosti i odbrane, te da zakljuci otvorene slucajeve kontrole rada državnih organa, posebno onih koji su zaduženi za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao što je slucaj sa Upravom policije i Agencijom za nacionalnu bezbjednost a vezano za posupanje tih institucija u akciji “Balkanski ratnik” koja je povezana sa Darkom Šaricem.

Na kraju, apelujemo na Predsjednika Parlamenta da izvrši pritisak na Komisiju za pracenje i kontrolu postupka privatizacije, da u što hitnijem roku donese zakljucke koji su vezani za njihovo razmatranje privatizacionih procesa ukljucujuci Željazaru Nikšic, Elektroprivredu Crne Gore, Livnicu i Mljekaru, a koji nisu doneseni jer je u komisiji jednak broj poslanika vlasti i opozicije, pa je ocigledno nemoguce naci bilo kakav kompromis da bi se zakljucci usvojili.

Podsjecamo Predsjednika Krivokapica da kontrola rada Vlade ili razmatranje nekog privatizacionog proseca nemaju nikakvu svrhu, niti na bilo koji nacin koristi javnosti, ukoliko taj proces nije pracen usvajanjem relevatnih zakljucaka koji ce dovesti do promjene postojece loše prakse i stvoriti uslove za transparentniji i bolji rad u buducnosti, koji ce biti u skladu sa interesima crnogorskih gradana i procesa pristupanja Evropskoj Uniji.

Vuk Maraš
Direktor Monitoring programa