Predstavnici MANS-a, Vanja Ćalović, Dejan Milovac i Veselin Bajčeta će Osnovnom sudu u Podgorici danas podnijeti privatnu tužbu protiv Uprave policije i kompanije DOO M-tel radi utvrđenja ništavosti ugovora kojim se Upravi policije omogućava direktan pristup podacima M-tela.
Uprava policije i M-tel su 27.09.2007. godine zaključili Sporazum o uzajamnoj saradnji kojim je Upravi policije omogućeno da po sopstvenoj procjeni tj. arbitrerno i neograničeno, pristupa i preuzima podatke i informacije o identičnosti telekomunikacionih adresa koje uspostavljaju vezu, te da ima neposredni, neograničeni i stalni, 24-časovni pristup i mogućnost preuzimanja podataka u posjedu M-tela.
Taj Sporazum je zaključen protivno Ustavu Crne Gore, Evropskoj Konvencijiji za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Zakoniku o krivičnom postupku Crne Gore i Zakonu o obligacionim odnosima, kao i protivno stavovima Evropskog suda za ljudska prava iskazanim kroz praksu tog suda.
Ustav Crne Gore propisuje da svako ima pravo na poštovanje privatnog života, da je nepovrediva tajnost telefonskih razgovora i drugih sredstava opštenja i da se od načela nepovredivosti može odstupiti samo na osnovu odluke suda, ako je to neophodno za vođenje krivičnog postupka ili iz razloga bezbjednosti Crne Gore, da svako ima pravo da bude upoznat sa podacima koji su prikupljeni o njegovoj ličnosti i pravo na sudsku zaštitu u slučaju zloupotrebe, da se jemči nepovredivost privatnosti i da se zajemčena ljudska prava i slobode mogu ograničiti samo zakonom u obimu koji dopušta Ustav.
Evropska Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje obavezu za javnu vlast, a time i Upravu policije, da se ne miješa u privatni život i prepisku, osim ako je takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih.
Suprotno Ustavu i Evropskoj Konvenciji, Uprava policije i M-tel su Sporazumom propisali Upravi policije mogućnost da samostalno, arbitrerno i neograničeno krši pravo na privatnost, da krši tajnost telefonskih razgovora i prepiske, iako se to može propisati isključivo zakonom i na osnovu odluke suda.
Shodno praksi Evropskog suda za ljudska prava, svi oblici privatne komunikacije ulaze u pojam prava na privatnost, a davanje spiska poziva policiji, bez zakonske regulative ili pristanka osobe koja je u pitanju, predstavlja neopravdano miješanje u pravo na privatnost.
Evropski sud takođe smatra da se principi koji se odnose na prisluškivanje telefonskih razgovora odnose i na prisluškivanja poruka koje se prenose drugim sredstvima komunikacijske tehnologije. U tom smislu, mogućnost Uprave policije da ima 24-časovni pristup podacima u posjedu M-tela, a koji se odnose i na sadržaj SMS poruka, predstavlja nesporno kršenje Konvencije.
Korisnicima usluga M-tela nije dostupna “djelotvorna kontrola” na koju po vladavini zakona građani imaju pravo i koja bi mogla ograničiti dato miješanje na ono što je “neophodno u demokratskom društvu”.
Evropski sud je razmatrao registrovanje informacija o biranim brojevima (listinga), koje su integralni dio telefonskih komunikacija i ocijenio da je davanje takvih informacija policiji bez saglasnosti pretplatnika miješanje u prava garantovana članom 8. Konvencije. Dakle, mogućnost da Uprava policije ima stalni pristup ovoj vrsti informacija i podataka, takođe predstavlja kršenje člana 8. Konvencije.
Odredba člana 230. Zakonika o krivičnom postupku koja je navedena kao osnov zaključenja Sporazuma Uprave policije i M-tela, ne propisuje niti može propisivati ovlašćenje policiji da pitanja pristupa podacima regulišu međusobnim sporazumima. To ukazuje da je Uprava policije zaključenjem predmetnog Sporazuma prekoračila zakonska ovlašćenja. Pri tome, Uprava policije je postupala znajući da zaključuje nazakonit Sporazum. Naime, Uprava policije je svjesno, na nezakonit način, Sporazum sa M-telom označila stepenom tajnosti ‘’strogo povjerljivo”, pokušavajući da od javnosti prikrije svoj nezakonit rad.
U tom smislu, Evropski sud za ljudska prava ukazao je da je, u slučajevima gdje se ovlašćenja izvršne vlasti sprovode u tajnosti, rizik od proizvoljnosti očigledan.
Zbog toga smo od Osnovnog suda u Podgorici zatražili da utvrdi ništavost Sporazuma Uprave policije i M-tela kojim se krše prava na privatnost korisnika usluga te telekomunikacione kompanije.