Podaci MANS-a o praćenju zloupotreba državnih resursa tokom kampanje za nedavno završene parlamentarne izbore pokazuju da ni jedna od dvije institucije zadužene za spvovođenje Zakona o finansiranju političkih partija ne smatra sebe nadležnom za procesuiranje ovih zloupotreba. Naime, po Zakonu o finansiranju političkih partija, član 29, za sprovođenje tog akta nadležne su Državna izborna komisija (DIK) i Državna revizorska institucija (DRI).
U samom Zakonu o finansiranju političkih partija postoji set odredbi koje se odnose na zabranu zloupotrebe državnih resursa, a u kojima nije eksplicitno propisana nadležnost jedne ili druge institucije. Ovo se prvenstveno odnosi na zabranu zapošljavanja lica dok traje predizborna kampanja, zabranu partijskog angažovanja funkcionera i državnih službenika u toku radnog vremena, zabranu plaćenog reklamiranja svih državnih i lokalnih institucija u medijima, te zabranu prekomjerne budžetske potrošnje svih državnih i lokalnih institucija u periodu dok traje predizborna kampanja[1].
DIK i DRI su iskoristile ovu pravnu nedorečenost u Zakonu o finansiranju političkih partija, i proglasile se nenadležnim za procesuiranje na desetine odgovornih lica za koje je MANS dokazao da su kršili zakon i zloupotrebljavali državna sresdstva za potrebe kampanje.
O svojoj navodnoj nenadležnosti prvo nas informisala Državna izborna komisija. U dopisu koji su nam ispred DIK-a zajedno uputili njen predsjednik Ivan Kalezić i sekretar Milisav Ćorić stoji da DIK nije nadležna za procesuiranje ni jedne od navedenih zloupotreba za koje je MANS podnio inicijative. Štaviše, ova institucija nas svojim dopisom nije informisala o tome ko je onda po njima za procesuiranje nadležan, imajući u vidu da su za sprovođenje Zakona o finansiranju političkih partija nadležne samo DIK i DRI.
Nadugo nakon što se DIK proglasio nenadležnim, iz Državne revizorske institucije su pozvali predstavnike MANS na sastanak. Član Senata DRI Branislav Radulović nam je u usmenom razgovoru saopštio da ni DRI nije nadležna za postupanje po našim inicijativama, kojima je traženo da se procesuiraju svi funkcioneri za koje smo dokazali da su kršili Zakon o finansiranju političkih partija i da su zloupotrebljavali državna sredstva za potrebe predizborne kampanje.
Ipak, poseban kuriozitet predstavlja činjenica da su u Državnoj revizorskoj instituciji naveli da nam oni neće dostaviti čak ni pisani odgovor, gdje će navesti da nisu nadležni. U slučaju dostavljanja tog odgovora, kako su naveli, morali i da nam preciziraju ko je onda nadležan, ili da konstatuju da postojeći Zakon o finansiranju političkih partija ima veliku pravnu prazninu, koja omogućava funkcionerima da krše taj zakon, i da zato prođu nekažnjeno, što oni ne mogu da urade.
Zbog svega navednog, jasna je tendencija institucija sistema da zbog “ničije nadležnosti” omoguće državnim i lokalnim funkcionerima da nesmetano zloupotrebljavaju budžetska sredstva, i da na taj način utiču na izbornu volju građana, a da zauzvrat ne snose bilo kakvu odgovornost za svoje nezakonito ponašanje.
Vuk Maraš
Direktor Monitoring programa
