Krajnje je neodgovorno i licemjerno uvoditi građanima nove namete zbog realizacije projekta autoputa, a da su istovremeno kineski partnera i domaće kompanije koje će biti angažovane na ovom projektu oslobođene plaćanja poreza, carina i ostalih dažbina, pa će građani po ko zna koji put popunjavati rupe u državnoj kasi kako bi se privilegovane kompanije bogatile na njihov račun.
Vlada je juče donijela Uredbu o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cijena naftnih defivata kojom je utvrđena naknada od 7 centi po litru, što će se koristiti za otplatu kredita za izgradnju autoputa Bar-Boljare, ali i finansiranje reprezentativnog sporta. Očekivani prihodi su oko devet miliona eura na godišnjem nivou.
Ovakva odluka Vlade je očigledno samo jedan u nizu nameta koji će u narednom periodu biti uvedeni građanima u projektu za koji je već sada poznato da nas u startu košta više za preko 150 miliona eura, a da njegova gradnja nije ni počela. MANS je na ovo upozoravao javnost, a naročito poslanike u crnogroskom parlamentu, ali nažalost ugovor za autoput je uprkos tome izglasan.
Iako su sve relevantne ekonomske studije o izgradnji autoputa pokazale da to nije finansijski isplativ projekat, već da je bolje graditi brze autoceste, Vlada je sa kineskom Exim bankom zaključila kredit u iznosu od oko 950 miliona američkih dolara. Zbog jačanja dolara u odnosu na euro do ovog trenutka kredit je skuplji preko 150 miliona eura, a da gradnja ugovorene dionice autoputa nije ni počela.
MANS je više puta ukazivao na štetnost zaključenja ugovora u američkim dolarima, umjesto u eurima kao zvaničnoj valuti u zemlji, ali i na to što je ugovor o izgradnji zaključen na bazi idejnog, a ne glavnog projekta, što bi ukupne troškove gradnje takođe moglo da poveća za desetine miliona eura.
Žurba Vlade da već na početku uvede dodatni namet za gorivo očigledno pokazuje da ona već sada mora da „pegla“ svoju štetnu odluku da gradi autoput, a ne brze ceste, što će građani godinama osjećati na svojim leđima. Naime, oni su već sada „primorani“ da otplaćuju kredit i prije nego je počela gradnja autoputa, a zatim će ga otplaćivati kroz plaćanje posebne takse za njegovo korišćenje, koja sigurno neće biti zanemarljiva.
I pored oštrog protivljenja znatnog dijela domaće javnosti, posebno stručne, da ne treba graditi autoput, kao i upozorenja međunarodne zajednice da realizacijom ovog projekta može dovesti u pitanje svoju finansijsku održivost, izgleda da su Vladi bili bitniji interesi povezanih privilegovanih kompanija koji će dobro zaraditi od ovog posla, dok će građani godinama stezati kaiš.
Kada se ima u vidu da je ovo samo dionica autoputa, odnosno njegov središnji dio, te da treba sagraditi još dvije nove dionice, više je nego opravdan strah da je ovo samo prvi namet u nizu novih koje će Vlada u narednim mjesecima i godinama uvoditi građanima kako bi finansirala projekat koji može ozbiljno ugroziti ukupnu održivost javnih finansija zemlje.
MANS
