Iako su se vladini zvaničnici u više navrata pokušavali da demantuju činjenice (i po cijenu da se posluže falsifikatima) koje pokazuju da su u posljednje četiri godine otpisali više od 12 miliona eura poreza Elektroprivredi, istina je neumoljiva. Podaci do kojih je došao „Pod lupom” pokazuju da su oni bili vrlo široke ruke i u drugim slučajevima.
I ne samo to. Nadležni državni organi nekim su firmama (Crnagoraput) davali poslove na tenderima iako su znali da one nijesu platile poreze i doprinose državi, što je nezakonito.
Da se Vlada rukovodila čudnim parametrima kada je odlučivala o otpisu poreskih obaveza pokazuje i podatak da su firmi u većinskom državnom vlasništvu „Montenegrobonus” oprostili dugove, da bi potom Uprava policije njenom bivšem direktoru podnijela krivičnu prijavu za utaju poreza.
Po podacima „Pod lupom” Ministarstvo finansija OPROSTILA je 2010. godine 9,6 miliona eura KAP-u i Rudnicina Boksita na ime poreza na dobit i dohodak. Obije firme su toliko dobro i „uspješno” privatizovane pa Vlada sada umjesto da inkasira stotine hiljada od poreza na profite koje su zaradili MNSS i Deripaska, mora da im oprašta troškove od kojih, faktički, država živi.
Zato se građanima nameću nova poskupljenja i porezi kako bi se nadoknadio nedostajući novac i pripunila državnu kasu.
S druge strane, Vlada i Ministarstvo finansija, na čijem je čelu bio sadašnji premijer Igor Lukšić, su od 207.do 2011.otpisali 46,3 miliona eura za akcize, carine, doprinose i poreze privatizovanim kompanijama poput KAP, EPCG, javnim preduzećima Aerodromi Crne Gore, Montenegroeirlainz, RTCG, ali i privatnim firmama “Mesopromet” , „Atlas mont banka”,”Oli prom” ….
„Montenegroeirlainzu”, čijim nedomaćinskim gazdovanjem se policija bavila više puta, Ministarstvo finansija je 2007. otpisalo 1,06 miliona eura duga za porez na zarade. Kako nekoliko mjeseci kasnije nijesu platili „Jugopetrolu”, Ministarstvo je prebilo dug tako što je kotorskoj firmi oprostilo akcizni dug za mineralno ulje u iznosu od 1,8 miliona.
U obrazloženju odluke piše da je ona donijeta na predlog Ministarstva saobraćaja a u okviru razmatranja Predloga strategije o restruktuiranju nacionalne aviokompanije. To je bilo prije četiri godine, Montenegroeirlainz se još nije restruktuirao ali i dalje grca u dugovima koje mi plaćamo.
Među preduzećima čijih prihoda se odrekao državni budžet su Remontni zavod „Sava Kovačević” i „Crnagoraput”, koje Vlada nije mogla da prepusti Piteru Manku i kompaniji “Štrabag” dok im ne pripremni teren za profit.
Tako je rješenjem ministra finansija u julu 2008. MTRZ “Sava Kovačević” otpisano skoro četiri miliona eura zaostalih obaveza – od čega 1,299.428 eura poreza na zarade a 2,5 miliona na ime obaveza za doprinose za socijalno osiguranje. Tada je Mank već bio vlasnik tivatske firme jer je ugovor o njegovoj privatizaciji počeo da važi u martu 2008. Otuda nije jasno da li je Vlada Crne Gore i tom prilikom kasnila sa izvršenjem svojih, ranije ugovorenih, obaveze ili je odlučila da časti kanadskog milionera sa „tričavih” 3,8 miliona.
Slično je i sa preduzećem “Crnagoraput” koje je u avgustu 2008. oslobođeno plaćanja 645 hiljada eura poreza na plate i kamata. Tada je njime već rukovodio „Štarbag”, koji je novembra 2006. kupio 31 odsto akcija crnogorske firme, da bi kasnije postao i većinski vlasnik.
Po podacima Direkcije za javne nabavke, “Crnagoraput” je 2008.godine uveliko dobijao poslove na tenderima, iako je nameta za državne dažbine bio rasterećen tek krajem avgusta.
Crnagoraput” je dobio poslove održavanja magistralnih i regionalnih puteva u Crnoj Gori vrijedne 4,500 000 eura, iako je u pozivima Direkcije za saobraćaj, koji su objavljeni na sajtu javnih nabavki, pisalo da je jedan od uslova za konkurisanje uredno izvršavanje poreskih obaveza. Zašto to u ovom slučaju nije uzeto u obzir?
I dok je s jedne strane Vlada široke šake prema onima koji najviše zarađuju pa bi po toj logici i najviše trebalo da se udare po džepu, sitni privrednici se šalju u zatvor da bi popunili statistiku.
Uvidom u presude za korupciona krivična djela viših i osnovnih sudova MANS je utvrdio da se polovina njih odnosi na privrednike, uglavnom privatnog sektora. Oni su osuđivani za utaju poreza, doprinosa i drugih dadžbina državi.
Tako je, recimo, Osnovni sud u Plavu osudio vlasnika privatne firme na četiri godine zatvora, godinu uslovno, jer nije platio PDV i akcize za 35 boksova cigareta i 360 komada jaja. Susedni sud u Rožajama je bio još maštovitiji pa je obućara osudio na jednogodišnju uslovnu kaznu, mjesec dana zatvora, jer nije platio PDV na šest pari ženskih cipela. Još mu je odredio i pritvor!
Po Krivičnom zakoniku, ovlašćena lica preduzeća koje je Vlada oslobađala PDV, poreza na zarade,akciza, ali i kamata na neplaćene akcize i poreze, počinila su krivično djelo zloupotreba ovlašćenja u privredi za koje je predviđena zatvorska kazna do pet godina, odnosno 10 ako se utvrdi da su se okoristili od toga.
Bivši direktor “Montenegrobonusa” Branko Kašćelan je jedan od retkih rukovodilaca državne kompanije protiv koga je policija ( prije dvije godine) podnijela krivičnu prijavu jer je oštetio državni budžet neplativši 350 000 eura akciza i PDV za dva mjeseca 2006.godine.
Međutim Vlada, čiji je UP organ, je 2007.godine „Montenegrobonus“ oslobodila kamata za neizmirene akcize i PDV za perod od 2004-2006.godine, kao i carinski dug u ukupnom siznosu od 1,016 896 miliona eura.
Da li je policija znala za Vladinu odluku ili se Kašćelan nekome zamjerio ne zna ni on. U razgovoru za „Pod lupom“ bivši direktor „Montenegrobonusa“ nema ideju zbog čega je zaradio krivičnu prijavu, tvrdeći da je dostavio dokaze da su sve obaveze prema budžetu bile izmirene. “Saslušan sam tada (2010.) i više ne znam šta je bilo s tim, niko me nije zvao,” rekao je on.
Na listi preduzeća prema kojima je država bila blaglonaklona su i privatna-bjelopoljski „Mesopromet”(35.326 eura carinskog duga za uvoz mesa), barski „Olio prom” (84,215 eura carinskog duga za uvoz maslinovog ulja), Mlin „Muharem Asović (porezi, PDV, kamate i troškovi prinudne naplate u ukupnom iznosu od 221,917 eura).
Tu je i naravno RTCG kojoj je 2009. otpisano 3,3 miliona eura PDV, poreza na promet i zarade.
Na visoke cifre koje se odvajaju za državnu pomoć podsjetila je i Evropska komisija u dijelu Izvještaja o napretku, navodeći da su one zabrinjavajuće jer se iznos državnih garancija nagomilao prethodnih godina.
Šta će reći EK o 22 miliona kredita koje moramo da vratimo stranim bankama jer je Vlada garantovala za KAP,odnosno ruskog tajkuna Olega Deripasku, tek ćemo čuti. Ili 16 miliona po istom osnovu, koji dospevaju u aprilu?
Milenko Popović, profesor Mediteran univerziteta
Poslovni ambijent po mjeri lupeža
“Pod lupom” : Gdje je interes države kada otpusuje dugove firmama prije nego ih proda tajkunima, kao u slučaju MTRZ Sava Kovačević. Pogotovu kada kasnije i otplaćuje njihove dugove kao sada u slučaju KAP-a?
“Tu apsolutno nema nikakvog javnog interesa.Tu je najčešće u pitanju providna korupcionaška šema. Ovde se, prvo, proceni vrednost kompanije uzimajući u obzir dugove. Na taj naćin se redovno dobija manja vrednost nego kada dugova nebi bilo; to otvara prostor za ugovaranje manje prodajne cene firme. Potom se, po okončanju transakcije, naknadno oprašta dug čime se u stvari kompanija prodaje po mnogo manjoj ceni od realne. Sve naravno na štetu javnog interesa a u korist kupca i podmićenog domecijalnog “vlasnika” procesa privatizacije. Reč je o enormnim svotama.
Pored ovoga u funkciji obaranja cene kompanije koristi se, kao šsto znate, i upotreba kriterija obećanih investicija i prihvaćenog socijalnog programa. Strana kompanija spremna na korupciju obeća nebeske svote za investicije i socijalni program, da bi ih nakon sklopljenog ugovora naš “vlasnik” privatizacije oslobodio, kroz razne anekse, tih obaveza. Sve to se takodje dobro podmazuje. To je ono sto ja zovem “korupcionaška evolucija kontrakta o privatizaciji”. Kontrakt (nesto čvrsto) pa evoluira?
U svim našim važnijim prodajama “strateškim partnerima” imamo istu ovu šemu (KAP, Željezara, MTRZ Sava Kovačević…). Samo po osnovu oslobadjanja od dugova napravljene su ogromne štete. Kod KAP-a je, prema novinskim napisima koje niko nije demantovao, Deipaska bio oslobodjen oko 200 miliona eura.
Medjutim, najnovije stvari vezane za garancije KAP-u i Željezari, kao i za oslobadjanja od poreza, te davanje subvencija, ukazuju na jake indicije da se sada prešlo sa “one shoot” (jednokratne) korupcionaske transakcije na korupciju “a la on-going-concer” (dugorocnog poslovnog aranzmana) u kojoj naš “vlasnik” procesa privatizacije zapravo dobija ucesce u akcijama i profitu fantomskih organizacija koje kupuju te nase firme. Ne zaboravimo, posao sa Deripaskinom kompanijom sklopila je jedna nepoznata “ostrvska” Deripaskina komapnija u kojoj, mnogo toga potkrepljuje tu sumnju, udela imaju i naši majstori. Slično je i sa Željezarom, s tim što je ovde kombinatorika još maštovitija pošto se oni javljaju kao kontraktori (dobavljaci, kupci, kreditori) firme koje su povezane sa MNSS.
Na ovaj način napravljen je svojevrstan sistem selekcije / sortiranja stranih firmi. Pristojne firme nikad ne ulaze u prljave poslove. Samo lupeške kompanije vole ovaj poslovni ambijent. Naša vlast, koja stalno priča o poslovnom ambijentu, je, dakle, napravila ovo “sito i reseto” koje nam uvek po pravilu donosi ove “krokodil” strane partnere”.
”Pod Lupom” : Zar nije interes Vlade da puni budžet poreskim prihodima?
”Naravno da je to u javnom interesu, ali ne i u privatnom interesu “vlasnika” naseg budzetskog procesa. To je dodatni razlog za ozbiljnu sumnju da je ono sto sam opisao u poslednjem paragrafu odgovora na prethodno pitanje taćno. Oslobadjanje od poreza privilegovanih kompanija je samo jedan od načina da se od gradjana Crne Gore izvuku pare za ove naše ugradjene i ugladjene “vlasnike” nezavisne Crne Gore. Druge smo već pomenuli: subvencije, garancije, koje se sa sigurnošću aktiviraju, oslobadjanje od ugovorenih obaveza … “
„Pod lupom”: Ako Vlada otpisuje milionska „potraživanja” prema budžetu da li je za očekivati da ćet e namete morati da podmiri na drugoj strani?
”Mi smo ti koji to plaćamo ili ćemo to platiti preko uvećanih poreza. Sva poenta i jeste u tome. Ove privilegovane, najčešće ranije privatizovane, kompanije su finansijski intermedijatori izmedju naših džepova i njihovih tajnih računa. To su kompanije koje isisavaju nase preostale eure. Kompanije VAMPIRI.”
